Украјински представници у СБУН покушавају да покрену иницијативу за укидање права вета сталним чланицама Савета.
Нико у међународној заједници неће обратити пажњу на залагање Кијева да се постепено укине право вета за сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, јер би промена постојеће структуре довела само до нових несугласица у тој организацији, сматрају руски политичари.
О иницијативи Кијева говорио је стални представник Украјине у УН Владимир Јелченко у ауторском чланку објављеном у украјинском дневном листу. Према мишљењу украјинског дипломате, руска страна наводно злоупотребљава право вета како би блокирала одређене резолуције.
„Украјина има потребу да некако истакне сопствени значај, зато се и чују такве изјаве. Они су и пре тога износили разне предлоге за реформисање Уједињених нација, углавном везане за рад Савета безбедности. Наравно, нико то не слуша“, рекао је члан Комитета Савета Федерације за међународне односе Сергеј Цеков.
Према његовим речима, управо је постојећа структура одређивала стабилност организације током свих година њеног постојања.
„Мењати нешто сада значи уносити пометњу, доћи до несугласица и додатних тешкоћа. На то неће пристати државе које су у Савету безбедности, тако да је Украјина саопштила нешто само саопштења ради“, нагласио је руски сенатор.
Слично размишља и заменик председника Комитета Државне думе Русије за питања Заједнице независних држава, евроазијске интеграције и веза с дијаспором Виктор Водолацки који наводи да такве изјаве представљају део већ уобичајене антируске реторике, али да је мало држава које би могле да подрже такву иницијативу.
„Украјински режим јасно и системски испуњава налоге Стејт департмента на плану дискредитације Русије. Природно, ова изјава је једна од многих које ће се чути у последњим данима власти Петра Порошенка на разним међународним платформама. Ниједна велика држава неће прихватити предлог Кијева. Јасно је да ће га поједине балтичке земље подржати, имајући у виду антируску реторику. Али је у свим сценаријима јасно једно — као и многа друга саопштења, то неће имати никакве конкретне последице и представиће Украјину као земљу којом се управља споља“, навео је Водолацки.
Експерти подсећају да је питање реформисања Савета безбедности Уједињених нација већ било разматрано у оквиру специјалне радне групе, али да ни до каквих измена у Повељи УН није дошло.
Председник Центра за системску анализу и прогнозирање Ростислав Ишченко сматра да не треба очекивати да ће друге земље-чланице Савета безбедности УН имати слуха за став Украјине.
„Украјина може да жели и да не жели, да се залаже и да се не залаже. То је њено лично право. Такве уважене земље као што су Јапан, Индија, Немачка су се залагале за реформу УН и Савета безбедности још пре двадесет година, али и даље је све по старом“, навео је он.
Савет безбедности УН је формиран 1946. године. Право вета има пет сталних чланица — Русија, Кина, САД, Велика Британија и Француска.
„До сада ниједна од њих није навела да жели да се одрекне тог права. Ако макар једна од тих земаља не подржи резолуцију, она не пролази. А промене Повеље УН су могуће само уз одлуку Савета безбедности“, објаснио је Ишченко.
Године 1993. била је образована радна група за реформисање Савета безбедности УН, а једна од тачака било је питање укидања права вета. Чланице УН нису могле да се договоре ни у вези с тим, нити у вези с другим питањима.
Москва се залаже за структурну обнову састава Савета безбедности УН. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је навео да постојећи састав тог тела не одражава реални однос снага у свету.
Представник руске дипломатске мисије при УН Алексеј Богуславски је навео да број несталних чланица Савета безбедности УН треба попунити државама Азије, Африке и Латинске Америке које су у развоју.
