Освајање Слатине било је питање живота и смрти. Срби су прочистили пут руским транспортерима кад су кренули из БиХ ка Kосову, народ их је засипао цвећем, прича генерал Георгиј Шпак.
– Русија има моћ и вољу да на Балкану демонстрира снагу, као што смо деведесетих година прошлог века то показали на примеру Kосова и Метохије, десантом на аеродром Слатина код Приштине – рекао је у интервјуу за Раша Тудеј пензионисани генерал Георгиј Шпак, бивши командант ваздушно-десантних снага војске Русије, који је на тој дужности био у периоду између 1996. и 2003. године.
Шпак се присетио припреме плана за упад Руса на слатински аеродром. Почетком маја 1999. начелник генералштаба војске Русије позвао га је у канцеларију и наредио му да одмах одлети у босански град Угљевик, где је био штаб бригаде руских ваздухопловних снага, и да се тамо припреми за заузимање стратешког аеродрома на Kосову, као и да акција о којој је недавно снимљен филм „Балканска међа“ мора остати тајна.
– Војници и официри у мировној бригади у БиХ били су већ уиграни, требало је само да се разради акција – каже генерал и подсећа да о плану упада на Слатину америчке снаге нису ништа знале.
Падобранска јединица требало је да прође већи део марша из Босне ка Kосову.
– Срби су направили зелени коридор за руску колону – објашњава руски генерал. Он додаје да је српска војна полиција прочистила пур руским оклопним транспортерима, које је народ, док су се кретали кроз Србију, засипао свећем.
– Наши падобранци су отишли у Приштину да победе или погину. Оперативном групом су командовали генерал Валериј Рипкин и генерал Сергеј Павлов. На територији Србије се придружио генерал-пуковник Заварзин – присећа се Шпак.
Амерички извиђачки сателити открили су кретање руске колоне када је већ прошла скоро две трећине пута до Слатине.
Остало је познато. Руси су у седам часова ујутру 12. јуна 1999. године заузели све стратешке објекте на аеродрому и поставили контролне пунктове.
– Јединице југословенске војске су већ отишле, а чланице НАТО и косовски Албанци још нису дошли. Ускоро је наишла патрола Британаца. Ми смо само неколико сати били испред њих – казао је Шпак.
Енглески генерал Мајкл Џексон тада је добио од команданта НАТО снага у Европи америчког генерала Веслија Kларка наређење да разбије Русе.
Али Британац то није учинио. Зашто је одбио наређење најбоље говори реченица коју је тада изговорио: „Нећу да будем кривац за почетак трећег светског рата“.
Након тога одржани су преговори на нивоу министара спољних послова и одбране и Русија је постала пуноправан учесник мировне мисије на Kосову.
– Русија је тада, први пут после дугог низа година, свима показала да без ње не могу да се решавају светски проблеми, а нарочито не питање Kосова – закључио је генерал Шпак.
