Московска издавачка куча „Веће“ објавила је књигу руског историчара Никите Бондарева „Руске тајне Јосипа Броза Тита. Архиве сведоче“.
Начин на који Бондарев приказује епоху веома је занимљив, али он се не бави историјом „за неупућене“. Уместо тога историчар пажљиво анализира детаље и чињенице, за разлику од аутора који Тита приказују као усташу под маском партизана или као вођу великосрпског хегемонизма.
Књига се бави историјским периодом од тренутка када је Тито први пут допутовао у Русију у време Првог светског рата, па до пролећа 1939. године, када је изабран у привремено руководство КПЈ, заједно са Кардељом, Ђиласом, Ранковиц́ем, Рибаром и другим комунистима.
У том смислу, други део наслова — архиве сведоче — много је важнији од првог дела. Бондарев демантује митове о југословенском лидеру у којима Тито изгледа као бронзани споменик, али не и као историјска личност. Осим тога, Бондарев детаљно описује веома компликовани систем обавештајних и безбедносних служби који је постојао у СССР-у у то време, уместо прилично поједностављене слике која се често приказује у научним радовима о Јосипу Брозу, преноси Спутњик.
Званична Титова биографија наводи да је он радио у Комунистичкој интернационали у Москви и учествовао на њеном конгресу, али се ћути о томе како је дошло до невиђеног и прилично загонетног успона на политички Олимп једног редовног члана КПЈ Јосипа Броза Тита, који је, како Бондарев пише, очигледно имао високорангиране покровитеље у кадровској служби и који је прошао обуку у такозваној партизанској академији, где је научио све вештине неопходне за вођење партизанског рата.
Овај руски историчар сматра да су захваљујући партизанској академији, Тито и његови истомишљеници постигли толико значајне успехе током Другог светског рата, како у војном смислу тако и на пољу, што би се рекло, „медијског праћења“ њихових активности.
НЕКА ОД ГЛАВНИХ ПИТАЊА
1. Да ли су Тита регрутовале совјетске тајне службе и да ли је био „московски агент“ у Краљевини СХС?
Не, али совјетске тајне службе су га лоцирале средином двадесетих.
2. Да ли је Тито био главни кандидат за дужност политичког референта Коминтерне, задуженог за Југославију?
Не, предност су имали други југословенски комунисти.
3. Да ли је Тито на своју руку игнорисао наредбе званичних органа КПЈ?
Не, очигледно је имао дозволу „одозго“.
Бондарев доказује да је успон Тита, који је у Коминтерни користио, између осталог, и надимак Валтер, проузрокован плановима Москве да се направе озбиљне поделе у КПЈ уочи велике „чистке“ у редовима ове странке.
Руски историчар сматра да је Тито преживео “велики терор“ умногоме захваљујуц́и томе што је умео да пише „карактеристике“, односно извештаје о својим страначким колегама.
„Сви су писали ове извештаје, али неки то нису радили баш професионално, док је Тито то радио с надахнућем. Његови извештаји су прави ’романи у стиховима‘. С једне стране, Тито хвали колеге, али између редова пише такве ствари да је одмах јасно да ће тај колега ускоро постати жртва совјетских репресивних органа“, каже Бондарев.
СИН ФРАНЦА ЈОЗЕФА
С друге стране, публициста Милан Видојевић изнео је својевремено занимљиву теорију (завере) која се односи на порекло Јосипа Броза.
Све почиње са једним младим астрологом..
“Нећу да кажем његово име јер је он данас професор универзитета. Тада је био талентовани студент кога је тадашњи ДБ ошацовао да се бави нечим необичним за наше прилике. Он је иначе Србин, живео је у Сарајеву. ДБ га је једно лето одвео у Бугојно у ловачки дворац где је срео Тита”, почиње своју причу Видојевић.
Како каже Тито тобож није хтео да се њему ради хороскоп, јер свој живот зна.
“Броз је реко младићу да овај покуша да види да ли у тој астрологији може да пронађе шта је било са његовим пријатељима из младалачких дана који су нестали. Ето он као нема другог начина да их нађе него да пита астролога.
Добио је три датума, од којих је један 25. мај 1892. А ова два датума су датуми његових пријатеља из радничког покрета из Аустрије. Добио је рок од месец дана. Био је шокиран када је видео да личност рођена 25. маја 1892. године у Кумровецу нема никакву животну историју вредну помена. Али зато је видео да датум једног од ове двојице Аустријанаца приказује животну историју какву је имао управо Тито”, прича Видојевић и наставља:
“Датум рођења 16. фебруар 1892. године Беч, у 8:48 ујутру. Овај студент је био шокиран јер је почео да се плаши за себе и како да ту причу сервира Титу а да не угрози себе. Када се поново срео са Титом и хтео да прича о 25. мају он је рекао да то прескочи јер “он зна које” него да он њему исприча за његовог бечлију”.
Видојевић тврди и да је видео Титову крштеницу.
“Ту пише да му је мајка Марија а да није познато ко му је отац. За прецизну Аустроугарску бирократију 19. века било је немогуће да такав податак не постоји. Била је то педантна полицијска држава. Прави извор мог сазнања је једно езотеријско друштво које нису масони које је имало праве податке о одређеним темама. И неке њихове архиве су ми предочене. Ту сам прочитао ко је био Франц Јозеф Хабзбург унд Лорен. Тито кога ми знамо је ванбрачни син Фрање Јосифа и пољске грофице Марије Собјеске. Као дете је дат на усвојење у једну пољску-јеврејску породицу”, каже он.
На питање зашто је баш 4. мај узет као датум Титове смрти Видојевић истиче:
“То је илуминатски празник – Дан милосрђа. Тада масони и виши илуминати чине добра дела, помажу удовицама, помажу сиротињи… Тито је заправо умро у фебруару. Тито је римски цар. Хабзбурговци вуку порекло по мушкој линији од Христа. И они јесу заиста владари света. Ото фон Хабзбург има титулу краља Јерусалима”.
ЦРНА ТАШНА
Један од људи из окружења Јосипа Броза, који је посумњао и касније тврдио да има доказе да Тито није особа за коју се представљао, је и његов лични лекар др Александар Матуновић.
Он је маршала лечио од 1975. до 1979, односно готово до смрти. Он је написао да “Нађени извештај иде у прилог изнетој сумњи, односно мишљењу да Тито није Јосип Фрањо Броз из Кумровца, већ да се иза тога имена крије друга особа”.
“Тито је имао малу акт-торбицу, чини ми се од змијске коже. Увек ју је носио са собом. Садржај торбице, поред кључа, био је осигуран и малим катанцем. У два наврата – улазећи у његове просторије, затекао сам га да претура по торбици. Оба пута је леђима био окренут вратима, а торбица му је била у крилу. Када бих ушао, торбицу је брзо затварао. Деловао је као човек који је ухваћен у недозвољеној радњи. По томе сам знао да се у торбици налазе неке за њега значајне ствари.
После његове смрти распитивао сам се код чланова комисије за сређивање Титове оставштине шта су пронашли у тој торбици. Један од чланова комисије, Звонко Костић, рекао ми је да, поред златног накита, пронашли умрлицу Даворјанке – Зденке Пауновић, од 1. маја 1945. године, извод из матичне књиге венчаних са Јованком Будисављевић, 1952. године, слику Пелагије Белоусове.
Ту је била и копија извештаја аустроугарског Министарства рата, од јесени 1915. године, у којој се налази списак аустријских официра, подофицира и војника који су погинули у време битке у Галицији. У списку се налазило и име каплара Јосипа Фрање Броза, преноси Дневно.хр.
Нађени извештај иде у прилог сумњи, односно мишљењу да Тито није Јосип Фрањо Броз из Кумровца, већ да се иза тога имена крије друга особа”.
