Стручњаци Института за имунологију, у оквиру Федералне медицинско-биолошке агенције у Москви, пронашли су средство које ће пацијентима са астмом омогућити да на дуге стазе избегну гушење
Астма је једна од најраспрострањенијих хроничних болести дисајних путева, у свету болује око 235 милиона људи, а број оболелих из године у годину нагло расте. Процењује се да у Србији око 10 одсто старијих од 18 година болује од астме и око осам одсто деце.
Све више оболелих
Астма је хронична упала дисајних путева која изазива стезање у грудима и тешкоће при дисању. Током последње деценије забележен је нагли пораст броја оболелих од астме, што се посебно односи на децу. Додуше, болест код деце се углавном јавља у блажем облику и у више од 80 одсто случајева је алергијског типа. У Србији болује приближно осам одсто становништва.
Научници истичу да се лек неће само борити против симптома, већ ће утицати на узрок настанка болести тако што доводи до значајног смањења запаљења бронхијалног ткива.
До напада бронхијалне астме долази када у дисајне путеве болесника доспе алерген као што су полен, прашина или гриње. Алерген код болесника узрокује читав низ молекуларних процеса. Током одбране од алергена, организам лучи велику количину различитих молекула. Kонкретно, један од њих је интерклеин 4 (ИН-4) који игра главну улогу као окидач алергијских реакција и на крају доводи до гушења.
– Суштина је да су руски научници створили моноклонкса тела, ћелије клонова чије су мете специфични антигени. Другим речима, оно што овај препарат чини посебним јесте чињеница да ће он моћи и на молекуларном нивоу да успори синтезу беланчевине ‘кривца’ ИН-4, али и да помогне организму да у потпуности заустави његову производњу – објашњава за Спутњик руски имунолог, доктор медицинских наука Владислав Жемчугов.
Он додаје да је он присталица лечења узрока, а не тек уклањања симптома и стога додатно поздравља успехе руских колега.
– Научници су успели да нађу начин да утичу на смањење лучења супстанци које организам производи да би се одбранио од алергена, а које истовремено доводе до гушења. Примена новог препарата ц“е уклонити главни разлог процеса запаљења бронхијалног ткива на дуге стазе – закључује Жемчугов.
Осим што низ руских научника сматра да је ово велики успех, чак је и професор Себастијан Џонсон, шеф одељења за респираторну медицину Kраљевског колеџа у Лондону, изјавио за локалне медије да су руски научници успели да докажу да ИЛ-4 игра кључну улогу у развоју запаљења доњих дисајних путева, док се у САД и Великој Британији испитују препарати који делују на сличан начин.
