Поводом ноћешњег усвајања у ГС УН нове резолуције против величања нацизма руско Министарство спољних послова се данас огласило посебним саопштењем за медије, које преносимо у целости:
О усвајању резолуције Генералне скупштине УН о борби против величања нацизма
17. децембра у Њујорку, током 79. заседања Генералне скупштине УН, на иницијативу Руске Федерације, усвојена је резолуција „Сузбијање величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције”
Поред Русије, коаутори документа биле су још 39 држава из различитих региона света: Азербејџан, Алжир, Јерменија, Белорусија, Боливија, Буркина Фасо, Бурунди, Венецуела, Вијетнам, Гвинеја, Зимбабве, Казахстан, Камбоџа, Камерун, Киргизија, Кина, Северна Кореја, Конго, Куба, Лаос, Мали, Нигер, Нигерија, Никарагва, Пакистан, Србија, Сирија, Судан, Таџикистан, Того, Туркменистан, Уганда, Узбекистан, Централноафричка Република, Шри Ланка, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Етиопија и Јужноафричка Република.
За документ је гласало 119 држава, против су биле 53 делегације, а десет земаља се уздржало. Резолуција је још једном осудила величање нацистичког покрета и уздизање бивших чланова СС организације, укључујући јединице Вафен-СС које је Нирнбершки трибунал признао као злочиначке.
Изражена је озбиљна забринутост у вези са текућим ратом у појединим земљама против споменика борцима против нацизма и фашизма и војницима ослободиоцима, који је последњих година добио карактер државне политике. Истовремено, изражено је дубоко огорчење поводом маршева величања нациста и њихових сарадника, бакљада неонациста и радикалних националиста.
У истој равни су и отварање спомен обележја и преименовање улица, школа и других објеката у част оних који су се борили на страни нациста или сарађивали са њима. Истовремено, изражава се забринутост због покушаја да се у ранг националних хероја уздигну они који су се током Другог светског рата борили против Антихитлеровске коалиције, сарађивали са нацистима и чинили ратне злочине и злочине против човечности.
Резолуција осуђује покушаје појединих земаља да забране симболе повезане са Победом над нацизмом. Посебно се истиче да овакви поступци скрнаве сећање на небројене жртве фашизма, негативно утичу на млађе генерације и апсолутно су неспојиви са обавезама држава чланица УН на основу Повеље Организације.
„Колективни Запад“, пре свега земље Европске уније, где се сва горе наведена кршења дешавају на систематској основи, одбацио је недавне покушаје да прикрије своје одбијање да подржи резолуцију смешним изговорима о слободи окупљања и говора и успротивио се међународним напорима у борби против агресивних манифестација расизма и ксенофобије. Осуду заслужује позиција Немачке, Италије и Јапана, чије је гласање против резолуције опасан тренд с обзиром на „мрачне” странице историје 20. века ових држава и тера нас на размишљање о томе колико су искрене у покајању за бројне ратне злочине и злочине против човечности, као и геноцид почињен током Другог светског рата.
Резултати гласања јасно су показали растућу подршку међународне заједнице традиционалној руској иницијативи која се сваке године представља на Генералној скупштини УН.
Усвајање ове тематске резолуције уочи прославе 80. годишњице Победе у Другом светском рату је посебно значајно.