Некадашњи начелник Главне обавештајне управе Генералштаба оружаних снага Русије Фјодор Иванович Ладигин каже да у протестима опозиције у Србији види „снажан утицај спољне пропаганде“, а пре свега „проамеричку обојеност“.
„Изван сваке сумње је да ће против Србије и у будућности бити усмерене активности и утицаји споља“, рекао је за Политику Ладигин, шеф чувене тајне службе ГРУ од 1992. до 1997. године.
На питање да ли у протестима опозиције види спољни утицај каже да је апсолутно убеђен у то и да је тај утицај из истог правца као и пре 20 до 30 година, „од владајућих кругова Северноатланске алијансе, почев од Вашингтона“ и да се то не дешава тек тако.
Коментаришући поједине наводе да иза протеста стоје „проруске снаге“, он каже да је то позната тактика – држ’те лопова.
На питање који је интерес запада да подржава антивладине протесте, упућује на изјаве руководства Србије о НАТО агресији и пита могу ли оне да задовоље вашингтонску и бриселско-натовску елиту.
Упитан која се порука шаље када мирни протести прерасту у насиље, каже да је то важан тренутак.
„Ту је кључна промишљеност потеза, посебно власти као одговор на акције њених опонената“, подсећајући у том контексту на Тјенанмен.
Сматра да реакција власти на антивладине акције мора да буде промишљена и уравнотежена имајући у виду будућност земље.
Он је оценио и да се српски народ достојанствено подносећи тешке жртве током последње деценије 20. века достојно супротставио многобројним агресивним дејствима НАТО и издржао их.
„Народ није сломљен, очувао је себе, спреман је да се брани и јача своју отаџбину као суверену, неутралну државу, окружену земљама члановима недавног агресора, Северноатланске алијансе“, каже Ладигин.
Он каже и да је распад СФРЈ био само почетак агресије.
Оцењује да су током деведесетих САД и НАТО извршиле агресију на устројство света у целини, а да је ту агресију НАТО уигравао у Југославији.
У Југославији се, како каже, догодила прва обојена револуција, први пут су искоришћене концепције везане за коришћење међунационалних и међуконфесионалних разлика.
Крајњи циљ је, како каже, било рушење Србије.
„Плашили су великом Србијом и хушкали против Срба друге народе бивше СФРЈ“, наводи Ладигин.
