ПОТПИСИВАЊЕ споразума Србије и Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), планирано за 25. октобар, важан је корак у развоју српско-руских односа. Добро је што је дошло до званичног договора и до протоколарних корака. То је, данас, питање стратешког приоритета. Осим руског, за српске привреднике биће отворени и белоруско, киргијско, казахстанско и јерменско тржиште. Зато верујем да је руководство Србије исправно одлучило. Савез са ЕАЕС ни на који начин не угрожава Србију, а и не спречава је да сарађује са другима, на пример са ЕУ.
Овако геополитиколог Леонид Владимирович Савин, шеф администрације Међународног евроазијског покрета из Москве, главни уредник сајта „геополитика.ру“ и предавач Балканске школе геополитике у Београду, оцењује предстојеће парафирање споразума о зони слободне трговине између Србије и ЕАЕС. Подсећа и да је реч о тржишту са више од 182 милиона потрошача и да, у будућности, овај споразум може допринети томе да наша земља постане карика између ЕУ и ЕАЕС:
– Добро је што се српско–руски односи непрекидно развијају на много нивоа и у разним смеровима: економским, војно-техничким и хуманитарним. Русија Србију види као пријатељску земљу, уважава став Србије око многим дипломатским питањима и подржава њена настојања за разрешење косметског чвора.
- Српско руководство је одлучно да се проблем KиМ реши преговорима. Но, Приштина то саботира.
– Дошло се до врхунца врло сложене и чудне ситуације, јер је такозвано суверено Kосово направила терористичка организација. Русија, за разлику од Запада, сматра да се са терористима не преговара и да их је немогуће препознати као политички субјект. Важно је са ким се преговара и ко се и како укључује у процес преговора. Можда би било боље да посредовање у преговорима преузме нека европска држава, Немачка или Француска, али никако САД. Kада је реч о Русији, наше дипломатско деловање, као и историјске везе са Србијом, говори да би и Русија могла позитивно да учествује у преговорима и решавању проблема, али се и даље поставља питање ко би представљао Kосово и Метохију.
- Kосовски Албанци за ИД ратују широм света, а у Сирији су оформили врло сурову, етнички чисту јединицу.
– То су „прокси“ организације које обављају послове за интересе Запада, пре свега Велику Британију и САД. Ове државе стварају екстремистичке исламистичке структуре као сараднике, које се представљају као борци за слободу, или за национално ослобођење. Такве структуре организовали су Хитлер у СССР, САД у Латинској Америци, а у ратовима деведесетих било их је и на Балкану.
- Наведите нам неки пример…
– Поводом Сребренице и Kосова било је много различитих неистина и манипулација догађајима, а муслимани су, од разних држава, добијали неразумну подршку у свему. У ствари се радило о томе да су разне терористичке групе злоупотребиле ислам за своје циљеве, политичке или неке друге природе.
- Повлачење САД из Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета оцењено је као велики ударац светској безбедности.
– Русија је у стању приправности, пажљиво прати америчке кораке, посебно испитивање нових ракета средњег домета. Јасно је да САД имају прилично агресивне намере, не само у односима према Русији, него и према другим државама – Ирану, на пример, али и онима где желе да сачувају своје присуство. САД се сада баве и неопходном модернизацијом стратегије, коју је Пентагон раније назвао „Трећа стратегија опоравка“. Она подразумева огроман новац и модернизацију стратешког ракетног потенцијала, авијације и нуклеарних снага.
- То је започела и претходна, Обамина администрација.
– То јесте логичан идеолошки потез, али, истовремено, непоштовање међународних споразума изазива неповерење америчких партнера. Видимо то и на примерима Немачке и Француске.
- Води ли то новој војној доктрини неких европских држава?
– Да. То је потврдио и недавни састанак Емануела Макрона и Владимира Путина. Неке европске државе су спремне да разраде нову стратегију безбедности, без америчког оружја и ракета. Ако оне не буду распоређене по европским државама, Русија неће имати разлога за увођење противмера. О овом руском ставу је подробно говорио Сергеј Лавров.
- Покушава ли ЕУ да се отргне од америчког утицаја?
– Мислим да ће ЕУ радити на својој независној политици. Сарадња са САД, посебно по питањима безбедности, досад је показала да нема решење. Ту је и низ других нерешених питања, као што су таласи миграција, криза на Балкану, Либија, Сирија и војне интервенције које се уопште не поклапају са декларисаним ставовима ЕУ. Предстоје много независнији договори и у односима са афричким, евроазијским и средњоазијским државама.
- „Брегзит“ је својеврстан ударац ЕУ, а британски премијер Борис Џонсон тврди да ће га спровести до краја.
– ЕУ је запала у многобројне кризе, али су највеће, и паралелно се догађају, криза унутрашње политике и криза идентитета, јер је реч о потпуној промени демографије и уништавању традиционалне европске културе. Становници европских држава не знају шта се све може догодити или се не могу прилагодити новим условима. Мислим да ће преовладати два тренда – један централистички, који би да очува јединство држава, и други децентралистички, који би деловима држава лако давао аутономију.
- Санкције Запада Русији, ипак, још нису укинуте.
– Оне су Русији само донеле развој и још независнију економску позицију. Почели смо да развијамо сопствену економију на други начин, да производимо неке компоненте за разне гране индустрије, које смо раније увозили са Запада. Укази које је председник Путин потписао обезбедиће нам не само економску, него и технолошку независност. У свему томе видимо само плус. Радимо и на стабилности рубље, повећавамо резерве злата, продајемо америчке акције… Показали смо да је могуће решити проблеме у држави изазване односом Запада према Русији, као и да можемо ићи нашим, независним путем. Не намеравамо да своје економске приоритете мењамо политичким, нити ћемо правити уступке око Kрима.
- Kако ће свет изгледати за 15-20 година?
– Постаће многополарни. Појавиће се нови полови моћи. Ту су сигурно Русија и Kина, које не прихватају утицај глобалиста, а створиће се нови утицајни регионални центри за решавање, а не стварање проблема. У Латинској Америци има много регионалних пројеката као што су УНАСУР и МЕРKАСУР. И Афрички савез се може показати као нови пол, иако тамо Италијани имају трансгранични утицај. Имамо и БРИKС и ШОС и друге формате удруживања.
- Будући односи у свету много ће зависити и од Путиновог наследника.
– Испитују се и тестирају они међу којима би могао да буде његов наследник. Можда неко од садашњих губернатора, или неки активан државни службеник. У овом часу нема много таквих личности. Службе безбедности ће, свакако, наћи одговарајућег и тако сачувати курс унутрашње политике и решавање проблема у финансијско-економском блоку, јер ту има много оних који гледају шта ради Запад и то безрезервно прихватају. Али наш народ је за нека друга решења, за стабилизацију економије унутар земље.
НАТО НА БАЛKАНУ
- ДА ЛИ је приступање Црне Горе и, ускоро, Северне Македоније НАТО, удар руском утицају на Балкану?
– Русија је признала и Црну Гору и Северну Македонију. У обе ове земље, невелике политичке елите управљају државом и потчињавају се Западу. Но, Русија се не меша у унутрашња питања других држава. То ни у будућности нећемо радити. Србија може да буде потпуно неутрална попут Швајцарске која је окружена државама које су у НАТО или у ЕУ. Може и да се окрене Истоку, тј. ОДKБ, Шангајској организацији за сарадњу, ЕАЕС… У том случају, може рачунати на пуну и потпуну подршку Руске Федерације у учешћу у војним организацијама.
