Српска земља је одувек била на раскрсници многих путева – од Европе до Азије, од Африке до Европе, од истока ка западу и од севера ка југу. Српска земља је од давнина била у епицентру ратова и битака, како рече мој добри друг, тужно гледајући свог сина тинејџера, нема генерације у Србији која се није борила и крв проливала на ратиштима.
После неколико деценија затишја, после Другог светског рата, Балкан је букнуо са новом снагом: оружани сукоби у Словенији, свеобухватни и крвави ратови у Босни и Хрватској, а потом и агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Није изненађујуће што је већина становништва бивше СФРЈ на овај или онај начин учествовала у овим догађајима.
Али посебан део становништва чине људи који су са оружјем у руци устали у одбрану части и слободе своје Отаџбине, чланови њихових породица и они којима су тешка ратна времена донела повреде и сакаћења, иако нису били на првој линији. Дуго су се друштво и држава трудили да не размишљају о потребама и бригама ових људи и нису их примећивали. Хвала Богу што је у последње време ситуација почела мало по мало да се мења, укључујући и залагање брижних људи који су од својих очева добили завет да бране отаџбину, да чувају и настављају славне војничке традиције својих предака.
О томе ћемо разговарати са Марком Мартиновићем, председником Заједнице ветерана Србије „Завет“.
- Како се зове ваша организација?
- Колико дуго постоји?
Заједница ветерана Србије – ЗАВЕТ Србије је савез борачких организација чији је
основни циљ унапређење друштвеног и материјалног положаја бораца, ратних
војних инвалида, чланова породица палих бораца рата на простору бивше Југославије од 1990. до 1999. године.
Дана 10.10.2021. године у Културном центру Чукарица у Београду, одржана је
Оснивачка Скупштина ЗАЈЕДНИЦЕ ВЕТЕРАНА СРБИЈЕ, која је окупила 30 ветеранских организација на којој је нешто више од 200 делегата једногласно
изгласало мене Марка Мартиновића за првог председника Завет-а Србије, и уједно најмлађег председника, у историји свих борачко-инвалидских организација у целој Србији.
Рођен сам на Косову и Метохији, у Приштини 1988. године. Детињство сам провео у Обилићу, који сам био приморан да напустим заједно са својом породицом 12.
јуна 1999. године.
Слушао сам очеве речи док смо напуштали Косово и Метохију: “Колико год ти се
чини да је све изгубљено и да нема више наде, никада се не предај, бори се за наш народ и нашу Србију, то право смо стекли бранећи своју отаџбину,
настављајући традицију наших предака, чувајући људско достојанство и војничку част“.
То је Завет који сам добио од свог оца.
За разлику од њих, ратних хероја, ја нисам био у рову и на првој линији са пушком у руци, нисам могао, јер сам тада имао само 12 година, као ни мој отац који је био ратни лекар и лечио наше борце на Косову и Метохији за време Нато агресије,
али сам за време свог одрастања, упознао много бораца, ратних војних инвалида,
чланове породица палих бораца, који су јуначки бранили нашу отаџбину.
Знам да су измучени и од борбе за своја права, за егзистенцију својих породица, за здравље које им је неопходно и баш зато што све то знам, желим да ми млади, који знамо ко су и шта су све херојски чинили за нашу земљу и народ преузмемо
терет њихове борбе!
И како ја волим да кажем, како су се они некада борили за мене и моју породицу, тако ћу ја да се борим за њих, њихова права и њихове породице!
ЈЕР, ТО ЈЕ МОЈ ЗАВЕТ! - Који су њени циљеви? Шта је приоритетни циљ?
Нашим програмом залажемо се за: - Формирање регионалних, градских и општинских канцеларија за борачку и
борачко-инвалидску заштиту по моделу школских управа, под директном управом
ресорног Министарства. - Препознавање и признавање борачких савеза од посебног интереса за
Републику Србију како би се уредила и поспешила комуникација између ресорног
Министарства и великог броја борачких организација. - Стриктно поштовање Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица у деловима који се тичу превасходно:
- Признавања статуса борца
- Издавање борачке легитимације
- Коришћења права на повлашћену вожњу, као и остале олакшице у свакодневном животу.
- Запошљавање при једнаким условима у државним и јавним институцијама,
предузећима и установама.
- Унапређење Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица кроз његове измене, и то:
- Да право на инвалидски додатак имају све категорије ратних војних инвалида, без обзира на године живота.
- Да се захтеви за признавање својства ратног војног инвалида по основу ПТСП-а
могу подносити без временског ограничења. - Да се право на борачки додатак за борце старије од 60 година додељује
безусловно. - Право на повлашћену вожњу приликом одласка на лечење ван места пребивалишта
- Право на субвенције код државних предузећа и локалних јавних предузећа и установа.
- Спровођење анкете у вези реалних животних потреба и израду социјалне карте за комплетну борачку популацију.
- Фиксна издвајања у износу од најмање 5% у републичком, градским и општинским буџетима која ће бити усмерена ка државним и јавним предузећима и
установама као дотација комуналних и других трошкова борачкој популацији, односно појединцима у крајњој нужди по јасно утврђеним критеријумима. - Формирање посебног борачког стамбеног фонда за изградњу социјалних станова за борце, чланове породица палих бораца, ратних војних инвалида и цивилних жртава рата који нису адекватно стамбено збринути – са јаснопрецизираним критеријумима и листама приоритета за остваривање наведеног
права. - Доживотну и безусловну бригу за чланове породица палих бораца.
- Бенефицирано школовање, преквалификације, доквалификације, те смештај за све припаднике борачке популације и њихових првих потомака, док су на формалном школовању и/или стручном усавршавању код, од стране Републике Србије, признатих образовних установа без обзира на статус оснивача.
- Толеранцију, дијалог и мирно решавање питања везаних за људска, грађанска,
верска и политичка права српског народа у Републици Србији, њеном непосредном окружењу и свету. - Безуслован повратак српског становништва из избеглиштва на своја вековна огњишта у складу са Повељом Уједињених Нација и Међународним правом.
- Неговање традиције ослободилачких ратова српског народа.
- Решавање свих других животних проблема који тиште борачку популацију у
складу са реалним могућностима.
- Заступање интереса чланова Удружења пред локалним и републичким органима
- Сарадња са хуманитарним организацијама, добротворима и донаторима који
желе да подрже рад Савеза - Остваривање контакта и сарадње са циљно блиским организацијама у Србији и свету ради обезбеђивања средстава и логистичке подршке циљева Савеза.
- Кога то уједињује?
Заједница ветерана Србије својим активним радом и залагањем већ више од две године уједињује борце, ратне војне инвалиде, породице палих бораца и њихових потомака који уједињени заједничким циљем, чувају њихово достојанство и лакше
остварују права која су заслужили храбро борећи се за своју земљу, као и велики
број младих који, као и ми, деле исте вредности и циљеве и залажу се за признавање доприноса и жртве коју су борци поднели за нашу земљу.
Сарадња између искусних ветерана и омладинаца доприноси јачању заједничког
гласа у друштву. - Које активности спроводите?
Заједница ветерана Србије бави се хуманитарним радом у виду пружања
финансијске, здравствене и правне помоћи борцима, ратним војним инвалидима,
породицама палих бораца, као и заузимање за њихова права пред Владом Републике Србије и ресорним министарством.
Организовање трибина, семинара и догађаја како бисмо наше борце и ратне војне инвалиде едуковали у остваривању њихових права.
Посебан акценат стављамо на укључивање младих у наше активности које
промовишу поштовање ветерана и историје наше земље.
Такође,велики део активности усмерен је на очување традиције ослободилачких
ратова Србије кроз организовање и учествовање у меморијалним догађајима, као
и на одржавање изложби и издавање књига. - Ко то финансира?
Заједница ветерана Србије се финансира из разних извора финансирања, који
подржавају рад и циљве за које се залажемо.