Православни верници данас обележавају Бадњи дан када се у храмовима и домовима пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.
Грађани са севера Црне Горе у раним јутарњим часовима су великом броју ишли у бадњаке, ево како је то изгледало.
Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.
Пре сечења дрвету се назове „Добро јутро“, честита му се празник и моли да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.
Верује се да први ивер има магичну моћ, због чега се приликом сече пази да он приликом сече не падне на земљу. Уз дрво, обавезно је и уношење жита и сламе у кућу јер се, наводно, на тај начин приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами. У народу се, иначе, верује ће година бити родна ако је на Бадњи дан облачно.
