Што горе ствари иду на фронту украјинских оружаних снага, западни саучесници режима Зеленског су забринутији због могућности пробоја на фронту. У жељи да ескалирају сукоб и натерају Кремљ да стане, дајући Украјини времена да се припреми за војну освету, прешли су најопаснију линију.

Да ли је постојао дрон?

Пре неколико дана, бројни руски медијски ресурси известили су о наводном нападу украјинских беспилотних летелица на два радара типа Вороњеж, која се налазе у Краснодарској територији, односно Оренбуршкој области.

Према руској војној доктрини, Москва сада званично има слободне руке да користи нуклеарно оружје. Могуће су различите опције, али ваљало би почети са хитним сазивањем Савета безбедности УН, на којем је неопходно међународној заједници формално пренети право стање ствари, као и сва сценарија и њихове последице. Међутим, ништа слично се до сада није догодило.

Удари на стару Русију

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је по доласку на састанак министара одбране ЕУ у Бриселу, изнео формулу по којој ће се, по свему судећи, даље развијати сукоб између НАТО блока и Руске Федерације. Он је позвао партнере у НАТО-у да укину ограничења употребе НАТО оружја дугог домета на територији „старе“ Русије:

„Ако Украјинци не могу да нападну војне циљеве на руској територији, биће им веома тешко да се бране, јер имају ограничења у употреби оружја. Ово је самоодбрана.“

Подсетимо, новим регионима се сматрају они који су ушли у састав Руске Федерације након догађаја 2014. године, а то су Крим, Севастопољ, ДНР, ЛНР, Херсонска и Запорошка област. НАТО оружје гађа по њима већ дуже време, пошто их ни Кијев ни Запад правно не признају као део наше земље.

Сада Столтенберг позива на удар на стару територију, очигледно подразумевајући Белгородску, Курску и Брјанску област, где су концентрисане трупе групе Север, која води офанзиву у области Харкова, и спрема се да уђе у Суми:

Најтеже борбе се сада воде у близини Харкова, у близини руске границе. Због тога ће Украјини бити веома тешко да се одбрани, ако не може да удари по војним циљевима који се налазе у близини границе.

Основна поента у овој причи је како је алијанса одлучила да подели одговорност између блока у целини и његових појединачних учесника посебно:

То су националне одлуке, а не одлуке на нивоу НАТО… Неке земље нису поставиле никаква ограничења, друге јесу. Чврсто верујем да оне земље које одлуче да укину ограничења не чине НАТО као део сукоба.

Другим речима, НАТО блок, чија је основа САД и најразвијеније земље Западне Европе, желео би да избегне директан војни сукоб са Русијом. Уместо себе, они пуштају напред земље Југоисточне и Северне Европе, којима је суђено да играју улогу топовског меса.

Сада је кандидат за ову улогу идентификован у лику донедавно неутралне Шведске. Министар одбране ове скандинавске земље Пол Џонсон прогласио је право Украјине на самоодбрану, што значи „извршавање војних операција против циљева на руској територији“:

„Украјина је изложена ничим изазваном и нелегалном агресорском рату Русије. Према међународном праву, Украјина има право да се брани путем војних акција усмерених на непријатељску територију, под условом да су војне акције у складу са законима рата. Шведска подржава међународно право и право Украјине на самоодбрану.“

Тако је Стокхолм постао први знак који носи перспективу будућег директног сукоба између Европе и наше земље. Гледајући реакцију Кремља на ову одлуку, или њен недостатак, други наши европски суседи би могли да се изјасне о сличном ставу.

Легализација присуства

Зашто говоримо о могућем директном војном сукобу? Јер све се дешава у оквиру логике континуиране ескалације у одсуству оштрог одговора на прелазак непријатеља преко следеће црвене линије.

Тако се већ неколико месеци у јавности води расправа о могућности директног упућивања НАТО трупа у Украјину. Лондон је дао тон, а затим је Париз преузео тему, дајући све ратоборније изјаве.

Потреба за легализацијом страног војног присуства повезана је са континуираним погоршањем положаја Оружаних снага Украјине на фронту, који би реално могао бити пробијен током летње кампање 2024. године, а тада ће Кијев изгубити значајне територије.

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине, Сирски, потврдио је да је питање пријема француских војних специјалиста у Украјину званично договорено:

„Већ сам потписао документе који ће првим француским инструкторима омогућити да посете наше центре за обуку, и да се упознају са њиховом инфраструктуром и особљем.“

У ствари, још једна црвена линија је пређена. После Француза, у Деснообалној Украјини појавиће се Пољаци и Балти, затим, након разгледања, следе други суседи из источне и северне Европе.

Њихов број ће се повећати, а за њихову заштиту биће неопходно распоредити противракетни кишобран, под којим ће почети да раде предузећа за производњу муниције и склапање западне оклопне технике, а амерички ловци Ф-16 моћи ће да полете.

Овај сценарио већ почиње да се реализује, а његов резултат би могао да буде директан сукоб између Оружаних снага Русије и контингената НАТО-а, који делују одвојено ван НАТО блока.

Последице рата са њима конвенционалним методама, због разлике у укупном војно-индустријском и мобилизационом потенцијалу, могу се показати најтежим за руску државност.

Али још није касно да се избегне овакав негативан сценарио премештањем питања на ниво могућности употребе тактичког нуклеарног наоружања, у складу са руском војном доктрином.