Већ по четврти пут, америчка организација Men having babies (Мушкараци који имају бебе), отворила је данас и јуче (22. до 23. септембра 2018) врата “сајма деце” у Бриселу додатним хомосексуалцима који траже тзв. “Родитељске могућности за европске хомосексуалаце”, потпуно игноришући европско право и право појединачних земаља Европе. Да ли уопште можемо да говоримо о неким правима у Европи?
Са којим правом Европа говори о правима? Са којим правом говори о пријему миграната, о транспарентности, интегритету, једнакости, када 22. и 23.септембра Брисел, срце Европске уније, угошћава већ по четврти пут дословно сајам организације Men having babies, која посредује продају и куповину хомосексуалцима, којом стичу људско одојче?
Каталози деце
У салама луксузног хотела Хилтон је врвело од истакнутих и богатих мушкараца, који су прегледали каталоге штампане на сјајном папиру. Прелазили су фотографије деце, која су на овај начин продата и жена, које ће им носити ту “њихову” децу (тзв. сурогат мајке) и које ће бити спремне да им потпишу уговор, којим ће се обавезати, да ће се после девет месеци ношења у утроби одрећи детета.
Хомосексуални парови на овом сајму пролазе кроз понуде, цене за стицање новорођенчета су различите – према “квалитету”. Најнижа цена је 95.000 долара (пре четири године била је 60.000), максимална сума је 160.000 долара. Ту могу да консултују “all inclusive пакете” који укључују све услуге: психолошку подршку, правну помоћ, обезбеђивање полних ћелија – јајне ћелије и сперму (ако је потребно), обезбеђивање сурогат мајки, летова и хотела у земљама у којима ће се поједине мајке порађати , итд.
Деца на продају. Деца без мајки…
Ова трговина са децом се више и не обавља скривено, обављају је људи у оделима и са краватама, са новчаником у руци, и отворено обилазећи европске законе. Европски парламент је 2015. године чак осудио издавање материца као вид злоупотребе жена. Због чега онда ниједан европосланик не изађе из своје канцеларије и не види шта се дешава само неколико километара даље?
Комисија за међународне послове белгијског сената се 2015 године једногласно изјаснила против сурогатног мајчинства. Зашто онда ни један сенатор, или на крају крајева ни једна од жена-сенаторки не протестује против овог сајма који се одржава у њиховој земљи по четврти пут? Године 1989 је чак и Белгија потписала Међународну конвенцију о правима детета, који каже да “свако дете има право да зна своје родитеље и да га они васпитавају.” Зашто се онда влада не постави против јавног догађаја, који продаје децу хомосексуалцима и која никада неће упознати своју мајку?
Шта кажу закони на то?
Не наводи случајно тај исти Споразум, да ће државе које су га потписале “предузети све одговарајуће мере на националном, билатералном и мултилатералном нивоу како би спречили отмице, трговину и злоупотребу деце са било којим циљем или у било ком облику”? А шта се данас дешава у бриселском Хилтону ако не продаја деце људима који дају најбољу понуду?
Када је већ по четврти пут организација “Men having babies” у стању да окупи најбоље стручњаке из свих могућих области и из целог света у Белгији, то значи да трговина иде добро. То значи да људи купују. И ове године, упркос храбром протесту (социјалистичког!), европосланика Philippa Closea, су се врата сајма поново отворила хомосексуалцима. Боље је да Европска унија више ништа не говори о правима. Изгубила је свој образ.
Напомена преводиоца
У тексту, нажалост, нису наведени детаљи програма (овде) овог “сајма” и пропратна анализа, који би нам помогли да бољу увид у обим и дубину овог зла. Нпр. за суботу, 22. септембра, време од 19.15 до 20.30 сати је посвећено “Избору пружаоца услуга, рачуноводственом планирању и финансијској помоћи”. Дакле, избору пружаоца услуга при куповини детета и рачуноводственом планирању куповине детета. Све ово, између осталог, подразумева и процену трошкова (куповине детета) као и савете за уштеду приликом куповине (детета), итд.
Ни ја се нећу, овом приликом, упуштати у подробнију анализу, јер се не можемо бавити питањем куповине деце од стране содомита а да се не бавимо и осталим питањима која се њих тичу, а хронолошки претходе трговини децом. Куповина деце је само део процеса који је почео доста раније. Подробније ћу се тиме бавити у књизи “Насиље над православном породицом” која је у припреми. Биће наведени и бројни примери (не изоловани случајеви!) мучења деце у содомитским породицама али и детаљно описан процес брисања хомосексуализма са списка менталних поремећаја, који потпуно јасно (без остатка, да се послужимо језиком математике) показује да је у питању политички чин а не резултат научног рада.
У Старом завету је предвиђена казна за хомосексуалце: “Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.” (Лв. 20,13)
Која би онда казна била примерена за хомосексуалце који поред тога још и купују децу, рођену и још нерођену? Која би казна била примерена за оне који посредују и учествују у тој трговини и зарађују на томе? За оне, (“сурогат мајке” како их најчешће називају) које им продају децу? Децу коју су девет месеци носиле у утроби. Како може за такве да се уопште користи реч мајка, па макар и са оним “сурогат” испред? За оне који им то, законима, омогућавају?
У овом тренутку, нису предвиђене казне за њих. Напротив, добијају разне погодности а кажњавају се они који се свему томе противе.
Једно је ипак сигурно: чак и да их мимоиђе овоземаљска правда казну сасвим сигурно неће избећи, јер је написано:
“И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: …А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.” (Мргуд. 18, 2 и 6).
Говорећи да им је боље да се обеси камен воденички о врат њихов, и да потону у дубину морску, Господ нам тиме указује на то да их очекује још већа и страшнија казна.
Биљана Диковић
