ШАЈКАЧА ЧУВА ИСТОРИЈУ, А ШУБАРА ЈЕ КРАСИ

Петар Миладиновић из Кукљина код Крушевца за музеје прави јединствене реплике одела. У кројачници младог професора техничког настају права ремек-дела

У кројачници професора техничког образовања Петра Миладиновића (37) у Кукљину код Крушевца настају права ремек-дела, реплике одела из даље и ближе прошлости. Униформе из Првог и Другог светског рата, шајкаче из различитих периода историје, одећа средњовековних владара из лозе Хребељановића, али и свечане хаљине властеле за венчања, неке су од уметнина које настају у радионици где Миладиновић дизајнира и кроји.

– Национална историја занимала ме је још док сам био у основној школи, па иако сам завршио Машинско-електротехничку, а касније Технички факултет, никада нисам престао изучавање српске прошлости – прича, за „Новости“, Петар Миладиновић. – Мислим да сам се истовремено интересовао за природне науке и историју, јер су ме привлачиле све мање познате појаве које треба да се истраже.

Са таквим радозналим духом, Петар је најпре почео да израђује сувенире. Као бруцош дизајнирао је мајице које није могао да нађе на тржишту, а онда почео да набавља материјале и опрему за кројење, штампање и вез. Прво је савладао да израђује шајкаче.

– Најпопуларније су маслинастозелене, класичне шајкаче, које су носили наши војници у Првом светском рату, али је тражена и црна шајкача из Другог светског рата – каже нам Петар. – И зимске од чоје и летње од тањег материјала попут „кангала“ чувају се и као успомена. Посебна прича су официрске шапке које су својевремено носили Живојин Мишић и друге српске војводе.

Златна срма и „сунцобран“ који штити очи од зрака, елементи су шапке која се ради искључиво по ексклузивним наруџбинама. Међу сличним капама су и оне које су се носиле у албанској голготи и имале „крагну“ која је војску чувала од олујног ветра. Већину њих које је са униформама израдио Миладиновић могу се видети у музејима у Крушевцу, Александровцу, Рашкој, Туристичкој организацији Крушевца, приватним колекцијама у дијаспори.

– После 2005. године, почео сам да радим на униформама војника, а касније и официра Краљевине Србије – присећа се професор из Кукљина. – Униформа Станислава Биничког, када је био шеф војног оркестра на српском двору била је једна од првих. Средњовековна одела су дошла пре три године. Прво сам дизајнирао хаљине кнеза Лазара и кнегиње Милице за манифестацију „Саборовање у Лазаревом граду“, а онда сам почео да шијем за позната крушевачка венчања у средњовековном духу која се одвијају у Цркви Лазарици у јуну.

Да би се израдиле хаљине за „средњовековна“ венчања потребно је доста стрпљења. Дуге велмошке одоре од броката за младожење модел су „делматика“, док се „венчанице“ шију од свиле и накнадно су украшаване ручним везом, а на глави су и траке са бисерима. Десна рука у послу је његов колега, наставник Дејан Петровић из Велике Крушевице, који шије оно што Петар осмисли и искроји.

ЂАКЕ УЧИ О ТЕКСТИЛУ

Петар Миладиновић већ скоро седам година ради као наставник техничког и информатичког образовања у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Мудраковцу. И у раду са ђацима показује креативност, а каже да се током обраде наставних јединица о изради текстила деца поприлично заинтересују за кројење и дизајн.

Извор: novosti.rs