Војислав Танкосић постаје оперативна обрада страних служби, на првом месту аустријске, која је имала доста информација о његовом четовању.
Те податке, служба је добијала од Фанда – Албанаца католика, који су били на њиховом платном списку. Међутим, та чињеница уопште није сметала Војиславу, него је намерно организовао колективни одлазак у Македонију у дворишту своје куће. Пошто се кућа налазила у близини немачког посланства, намерно је постројавао војнике на улици, како би се страни конзул уверио у снагу једне ратне машинерије. У том периоду, Танкосић постаје и медијска звезда ван граница Србије. Мађарски и аустријски листови су извештавали о двадесет хиљада елитних војника под командом четничког војводе, који носе две пушке, од којих ће једну дати босанским Србима. Такође наводе да Танкосићеви ратници прецизно гађају бомбама на раздаљини од осамдесет корака, што је и било тачно, имајући у виду каква је обука била – руковање пушком, прецизно гађање брзометком, пливање у хладној реци, постављање динамита, борба ножевима… Како би их ослободио страха од метака, Танкосић се забављао тако што је четницима стављао јабуку на главу и гађао је. Ипак, број војника који су мађарски листови навели било је обично претеривање. Један млади комита оставио је запис о Танкосићу:
„Просто, мораш да га волиш и поштујеш због бистрине схватања ствари, воље, одлучности и храбрости. Поштован је међу комитама као нико. Није било ниједног његовог четника који не би положио живот за њега. Био је стратег и организатор Гарибалдијевог калибра.“
Текст је из књиге: Ратници Црне руке
