ШАМАРЧИНА ШОЛЦУ! Покрајински избори најавили промену власти у целој Немачкој! УСПОН ДЕСНИЦЕ

Док другима широм света Шолц и ,,семафор коалиција“ деле лекције и уплићу се у све и свашта, сопствени грађани им окрећу леђа

На парламентарним изборима у богатим немачким покрајинама Баварској и Хесену конзервативци су убедљиво одбранили власт, док су странке које владају на савезном нивоу – Социјалдемократе, Зелени и Либерали – у обе покрајине доживеле фијаско. Избори су показали и да је ојачала десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), која је и у Хесену и у Баварској заузела високо друго место, са освојених 18 и 16 одсто. Док најстарија немачка странка, Социјалдемократска партије (СПД), тоне све дубље, са друге стране АфД стално расте, упркос страшној кампањи и атмосфери насиља у којој су се догодили ови избори.

Тежак ударац за немачког канцелара Олафа Шолца, рекло би се тежи и од оног када се повредио на трчању, због чега је неко време носио повез преко једног ока. А ако овако настави, на неким наредним изборима може да доживи и судбину Владимира Билчика, који на недавним парламентарним изборима у Словачкој није успео да добаци ни до скромног цензуса од три одсто. Сличности између њих двојице су и више него очигледне, јер док другима деле лекције са висине и покушавају да их подучавају демократији и прави(ли)ма, губе тло под ногама у сопственој земљи и њихови грађани им окрећу леђа.

Немачка гори, а Шолц се чешља
Избори у покрајинама у којима живи скоро четвртина становника Немачке били су важан испит и изазов за Шолца, који је доживео тежак шамар на њима, јер су потврдили испитивања јавног мњења која су показивала да је само 19 одсто грађана задовољно радом савезне владе. Владин рејтинг је на најнижем нивоу од када је Шолц преузео дужност у децембру 2021. године, према анкети АРД Дојчландтренд која је показала да је четворо од пет Немаца незадовољно његовим учинком. Kанцелара су чак и извиждали на неколико догађаја у кампањи, а љутити присутни су га на једном од њих назвали „ратним хушкачем“.

С обзиром на политику коју Немачка под Шолцем води спрам украјинског сукоба, ови епитети које су му противници наденули и нису без основа. Није само канцелар Шолц прошао лоше на наведеним покрајинским изборима, већ и сви његови коалициони партнери на савезном нивоу. Док другима широм света Шолц и „семафор коалиција“ деле лекције и уплићу се у све и свашта, сопствени грађани им окрећу леђа. Спремни су да деле лекције многима, па и Србији о некаквој демократији и људским правима, али тренутно стање у Немачкој показује да много више демократског дефицита има у Немачкој него нпр. у Србији. Тешко да би ико у Србији могао замислити да је води неко са толиким степеном подршке, колики ужива тренутно Шолц у Немачкој.

Али зато ће Шолц или Аналена Бербок увек наћи за сходно да нас подучавају демократији, људским правима, европским стандардима, правној држави и слично. Вероватно бисмо били правна држава по њиховим мерилима када бисмо прекршил сопствени Устав и признали део своје територије као независан, а врхунац демократије би био када би Србијом владали идеолошки екстремисти, које не подржава ни петина становништва.

Достанић: На двоје лидера АфД-а припремани и(ли) покушани атентати, али Алтернатива наставља да јача
Ођеке покрајинских избора у Баварској и Хесену, као и шири феномен успона АФД-а у Немачкој и могуће последице по Србију, за наш портал коментарисао је научни сарадник на Институту за политичке студије, Душан Достанић.

• Ови покрајински избори су показали да немачка влада очигледно губи подршку, јер су сви из коалиције у очигледном паду. Ово је тежак ударац за њих, а према неким истраживањима, око 70 одсто немачких грађана тренутно жели неку другу владу. Ови избори су показали и један значајан нови тренд, а то је да се АфД сада етаблирала и на западу Немачке, а све донедавно се сматрала партијом која искључиво има упориште у источним деловима Немачке. То је потврда да је ова странка у великом успону, што је невероватан успех, имајући у виду да је то јако млада странка. Поготово је било тешко све то остварити у условима недемократске, такорећи ненормалне атмосфере, константних напада на АфД – рекао је Достанић и изнео шокантне податке.
• На оба копредседника ове странке планирани су или покушани атентати. Алис Вајдел је, на основу података швајцарске полиције, сугерисано да постоје озбиљне индиције да се на њу припрема атентат, па је из безбедносних разлога склоњена на сигурно. На другог копредседавајућег АфД-а, Тина Kрупалу, недавно је, током предизборног скупа, највероватније покушан атентат у једном бизарном инциденту, када је убоден. Упркос свим овим ненормалним притисцима и околностима, АфД и даље јача, док су Социјалдеморкате које су у паду, потпуно отргнуте од реалности и понашањем подсећају на превазиђене комунистичке функционере са краја осамдесетих, који тада нису хтели да виде да је тај поредак мртав – наводи наш саговорник.

Достанић тврди да је кључна ствар која је допринела успону АфД-а то што се они једини доследно и увек баве темом која је постала проблем број један у Немачкој – а то је неконтролисана мигрантска криза.

• Док се друге странке, попут ЦДУ-а и ЦСУ-а, сете тога само пред изборе и то козметички, АфД је једина озбиљно схватила овај изазов за Немачку – каже Достанић.

На питање да ли евентуални додатни успон АфД-а у Немачкој и њихов хипотетички долазак на власт може бити добар за Србију, Достанић наглашава да је АфД странка која искључиво гледа немачке интересе, а не српске, али да је добро што смо из те странке својевремено имали позиве на отпризнавање тзв. Kосова. Друга погодност за нас, према мишљењу нашег саговорника, управо може бити то веће Немачко окретање себи, уместо некаквог интервенционизма и уплитања у туђе послове, па и наше.

Пример који најбоље осликава дебакл немачке владајуће странке на овим покрајинским изборима јесте неуспех савезне министарке унутрашњих послова Ненси Фезер, која у својој изборној јединици није успела да освоји директан мандат, а добила је свега око 14 одсто гласова.
Либерали неће више бити парламентарна странка у Баварској, док су се, према последњим информацијама, у Хесену једва провукли за цензус. Владајућа конзервативна странка у Баварској, ЦСУ, благо је пала у односу на прошле изборе, око пола процента, али треба подсетити и да су ти прошли избори били њихов историјски минимум, а да су некада у своја златна времена у Баварској добијали и преко 50 одсто.

Kанцелару грађани не верују – успон деснице и шамар за социјалдемократе
У Хесену, финансијском центру земље, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), коју је некада водила бивша канцеларка Ангела Меркел, а сада је предводи Фридрих Мерц, требало би да освоји 35 одсто гласова. Социјалдемократе су на 15 одсто, што је више од четири процента мање у односу на резултат из 2018. године. Предвиђа се да ће сестринске странке ЦДУ и Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), која управља Баварском од педесетих, добити 37 одсто гласова, слично као и 2018, док се очекује да ће социјалдемократе добити само осам одсто, поново мање у односу на изборе пре пет година када су освојили готово 10 одсто гласова. Баварска, друга по величини немачка држава по броју становника, има велику економију и дом је многих индустријских компанија. Потпредседник СПД-а Ларс Kлингбајл признао је да су резултати велики пораз за његову странку.

• Било је много криза последњих година које су допринеле да ситуација буде оваква каква јесте – рекао је он.

Да ли је Kлингбајл самокритично незадовољан собом и радом своје странке или љут на бираче јер сматра да Немачкој „треба нови народ“, из овог немуштог исказа се не може закључити. Но, откако су он и његови партијски другови преузели дизгине власти, постало је све евидентније да је „нешто труло у држави Немачкој“.

Немачка годинама уназад пролази кроз разне кризе, а чини се да су за време мандатара Шолца оне екстремно кулминирале. Инфлација, поскупљења, раст цена енергената, мигрантска криза, неразумна екстремна зелена политика која је у колизији са реалним светом и привредом, потпуна подређеност америчким интересима у спољној политици – само су неки од бројних проблема. Немачка се деценијама сматрала економским џином, а (гео)политичким патуљком, а чини се да и тај економски џин полако посрће.

Да је по Социјалдемократе ђаво однео шалу било је јасно и по неким недавним истрживањима, спроведеним од њима блиских структура, а која су показала да је народ у Немачкој тотално разочаран политичким естаблишментом. Та истраживања су показала и да немачко друштво иде полако ка десним скретањима.

Једна од 12 особа у Немачкој дели десничарске ставове, показало је истраживање Фридрих Еберт фондације у коме се наводи да је у последње две године значајно порастао број људи са крајње десним ставовима те да је сада премашио 8 посто, што је озбиљан скок у односу на 2020./2021., када је мање од 2% испитаника јасно изразило подршку десничарским ставовима. Истраживачи кажу да последице руско-украјинског рата, скок цена енергената и висока инфлација јачају десницу. Према истраживању, осетно је (о)пало поверење у институције и функционисање демократије у Немачкој. Прилично је порастао број оних који себе виде десно од центра. За разлику од испитивања протеклих година, када се политички десно доживљавало 10 посто испитаних, сада себе десно од центра види 15,5 посто испитаних. Да студија показује да су делови друштва који су припадали центру изгубили поверење у институције, а да је национализам у успону, признао је и Мартин Шулц, председник Фридрих Еберт фондације,иначе блиске владајућим социјалдемократама.

Kукњава не помаже – стрмоглави пад поверења у естаблишмент
У истраживању се признаје и да је број оних који се слажу са формулацијом да „владајуће странке варају народ“ двоструко већи него 2021. Kада Фондација блиска СПД све ово јавно признаје, можемо основано да се запитамо, није ли реално расположење грађана далеко неповољније по њих. „Ови су резултати не само застрашујући него изискују консеквентно деловање политике и друштва уопштее“, пожалио се на исход истраживања и Олаф Шолц.Иако, као и у случају Ларса Kлингбајла, ни овде није баш најјасније шта је писац овом жалопојком хтео да каже, Шолцу би боље било да се запита зашто грађани масовно губе поверење у његову политику, уместо што кука на (очекивани) раст деснице.

Остаје да се види да ли ће се овај тренд раста деснице у Немачкој наставити, као и да ли ће захватити и друге земље Европске Уније. Следе и избори на нивоу ЕУ 2024. , који ће бити веома интересантни. Прошло је време страха људи од доласка деснице на власт. Нити је десница неко чудовиште, нити су ови што тренутно владају показали да су бољи од оних, чијим потенцијалним доласком на власт застрашују целу Европу. А имали су времена, зар не? Можда је дошло време да Европа закорачи свесно у десно. Почевши од Немачке.