Мештани планинског села Игриште, недалеко од Куршумлије, сакупили су 30.000 евра и подигли споменик Другом пешадијском пуку „Књаз Михајло“, познатијем као Гвоздени пук, једној од најславнијих српских војних јединица свих времена која је у ослободилачким ратовима 1912-1918. имала изузетно велике губитке.
У жељи да сачувају од заборава тај део српске историје, иницијативу за подизање споменика покренуло је неколико најстаријих мештана тог села, који су прво формирали Удружење „Гвоздени пук – Игриште“.
С обзиром да они ретко долазе у град, само неколико пута годишње, на разне начине су тражили и прикупљали новац а председник удружења Живота Јевремовић (67) каже да су се обраћали свакоме за кога су чули.“Руком смо писали писма и слали државним установама и институцијама, разним фирмама и предузећима, појединцима, потомцима припадника Гвозденог пука, а слали смо и смс поруке. За осам месеци прикупили смо 30.000 евра“, казао је Јевремовић.
То је први и за сада једини споменик чувеном Гвозденом пуку у Србији. Споменик је висок шест метара а направљан је од гранита који су мештани наручили из Италије. На врху споменика је двоглави орао од белог мермера.
„Врхунски клесари су на споменику уписали део српске историје, име Гвозденог пука, као и имена 17 страдалих припадника тог пука из Игришта. Наших дедова и прадедова“, казао је Јевремовић.
Село Игриште има око двадесетак становника, који готово и не иду у град нити користе интернет, али су сазнали да та војна јединица није имала свој споменик, па су одлучили да то исправе.
Мештани кажу да су подизање споменика помогли готово сви коме су се обратили, а највише општина Куршумлија. Свечано откривање споменика Гвозденом пуку мештани су заказали за 1. октобар. Поред донатора, позвали су државни врх и Војску Србије.
Гвоздени пук је јединица Српске војске из Балканских и Првог светског рата. Пуно име је било Други пешадијски пук „Књаз Михајло“ првог позива Моравске дивизије. Седиште пука било је у Нишу а мобилизацијска просторија пука били су Јабланички и Топлички округ.
Пук је у рат пошао у октобру 1912. године а ретки преживели вратили су се кући тек 1920. године јер су после рата изабрани да буду краљева Гарда у Београду.
Иако бројно стање пука никада није прелазило 5.000 људи, кроз ту јединицу је због великих губитака прошло више од 19.000 људи. За време рата у борбама је погинуло 32 официра и 1.239 војника, док је око 6.600 рањено. То су, међутим, само губици у борби јер никада није утврђено колико је војника умрло од болести, пре свега од колере 1913. и од тифуса 1915. године.
Застава пука била је најодликованија од свих српских јединица, па је, од око сто пукова Српске војске, она изабрана да после смрти краља Петра И Карађорђевића буде положена у његов ковчег приликом сахране.
Прочитајте још: У рову са регентом Александром
ТРАМПОВ СТРИЦ ПОКРАО ТЕСЛУ: Објављена тајна документа ФБИ, потврђена легенда о “Зраку смрти“! (ФОТО)
МИЛОШЕВИЋЕВ ПРИЈАТЕЉ ОТКРИВА: Све је било спремно да побегне на Кубу, али он је одбио!
Извор: Бета