Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата и да ли би Срби били своји на своме. Српско-руски храм у Бањалуци у знак захвалности Николају Другом идеја је која је чекала читав век на реализацију.
Идеја стара цео век чекала је време у коме може да буде преточена у стварност. У Бањалуци су почели радови на изградњи српско-руског храма у знак захвалности руском цару Николају Другом Романову због помоћи Србима.
А за ту немерљиву помоћ која је променила ток Првог светског рата и судбину Срба у њему, била је довољна једна реченица.
Уколико српска војска хитно не буде пребачена са албанске обале на грчко острво Крф, Русија излази из Антанте и потписаће сепаратни мир са Немачком.
То је суштина телеграма који је последњи руски цар Николај Други, 18. јануара 1916. године, упутио британском краљу Џорџу Петом и председнику Француске Ремону Поенкареу. А упутио га је истог дана када је до њега стигло писмо председника српске владе Никола Пашића, који га је молио за помоћ. Јер западни савезници су одбили да после aлбанске голготе, изнемоглу, десетковану српску војску и избеглице пристигле на обале Скадра, Драча и Валоне, бродовима пребаце на грчку територију.
Да није било оштрог ултиматума руског цара, питање је како би Балкан изгледао после Првог светског рата. Да ли би било онаквог Солунског фронта и да ли би Срби по окончању рата били своји на своме.
Јереј Миладин Митровић, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је укључен у послове на изградњи новог српско-руског храма у центру Бањалуке, за Спутњик објашњава да се идеја о томе појавила одмах после Првог светског рата.
Покренула ју је српска интелигенција, људи који су се школовали у то време у Русији и српски добровољци у знак захвалности руском цару за његову подршку Србима у Великом рату.
Догађаји који су следили нису, међутим, дозволили да та идеја буде оваплоћена ни после Другог светског рата, у време комунизма. Сада су се, каже Митровић, стекли услови да та идеја буде остварена. Он подсећа да је Руска православна црква канонизовала последњег руског цара и чланове његове породице, које су након победе Октобарске револуције бољшевици убили 17. јула 1918. године.
Све то је, каже, подстакло епископа бањалучког Јефрема да донесе одлуку о градњи храма. То је и званично саопштио априла прошле године, а непуних десет месеци потом у центру Бањалуке су почели радови на простору будућег комплекса.
На површини од 6.500 квадратних метара, поред храма ће се градити и српско-руски културни центар у коме ће се активно изучавати руски језик, писменост и култура, дешаваће се културни и духовни догађаји који повезују руски и српски народ, указује јереј Митровић.
Храм ће бити подигнут у руском стилу, биће копија храма посвећеног чудима Светог Архангела Михаила, који се некада налазио у Кремљу, срцу царске Русије. Изграђен 1358. године, по победи Октобарске револуције био је затворен 1918. године, а 1929. срушен.
„Биће импозантан, изграђен у у симболичком руском архитектонском стилу са пет купола и посебним звоником“, каже Митровић, истичући да је реч о изузетно захтевном пројекту какав на тим просторима није рађен.
На питање зашто су се одлучили за копију баш тог храма, он напомиње да је реч о заједничком пројекту Епархије бањалучке и Московске патријаршије, које је определила посебна симболичка вредност храма.
„Он је био у Кремљу, тамо су били руски императори, био је то придворни храм руских митрополита и до данас такав храм који је играо важну улогу у историји Руске православне цркве и руске империје није поново подигнут. Тако је дошло до одлуке да његова копија буде у Бањалуци“, објаснио је саговорник Спутњика.
Државни Московски архитектонски институт урадио је комплетну пројектну документацију, изразивши велико задовољство због доприноса реализацији тог пројекта.
„Већ су почели земљани радови на којима још радимо и циљ је да на стогодишњицу убиства царске породице Романових, у јулу ове године, осветимо темеље. Том приликом биће организован велики културни догађај у коме ће активно учествовати и представници Московске патријаршије и руске владе. Већ имамо потврду да ће у Бањалуку доћи високе званице“, истиче јереј Миладин Митровић.
Он напомиње да је реч о пројекту који је активно подржан и од стране града Бањалуке, власти Републике Српске, Епархије бањалучке, народа, тако и Московске патријаршије, Руске Федерације и људи који су заинтересовани за његову реализацију.
На питање када је предвиђено да радови буду завршени, старешина Храма светог Василија Острошког у Бањалуци, који је задужен и за изградњу новог српско-руског храма, каже да то није прецизирано јер је то тешко прогнозирати.
„На грађевинском одбору смо донели одлуку да треба да светимо темеље на дан стогодишњице убиства царске породице Романов, а после ћемо видети којим интензитетом ће тећи радови“, каже јереј Миладин Митровић за Спутњик.
Извор: sputniknews.com
