Сандра – заиста бандерашица
Можда му је то, задриглом, неотесаном и на маргинама заиста била намера, али несрећни Млађа Ђорђевић уопште није увредио Сандру Божић када јој је на твитеру поручио да је бандерашица која воли тројку. Напротив, упутио јој је комплимент.
За њих, Сандра и јесте бандера – макар три метра изнад њиховог моралног и интелектуалног муља, спремна и „наоружана“ да осветли све махинације и непочинства у њиховом мраку и на стабилном напону, уместо на амбасадорским батеријама.
И, да, воли тројку, али не ону опскурну у којој су неки од жутих на Фрушкој гори уживали са дечачићима (знам све), већ ону идеолошку: Србија, правда, напредак.
На њу, пак ударају и то што ниже могу, јер им лимитирани интелект не дозвољава другачије, они који верују у једно друго тројство и моле се у име оца, сина и светог Амбасадора.
И у праву су: јесте проблем што је Сандра рекла. Проблем им је све што говори – што им раскринкава лажи, мржњу, криминалне везе, зликовачке и издајничке намере. Да могу, прелепили би јој уста у марксистичкој им визији (спомену ли то ко Бору?) или је утамничили.
Али, не могу. Јер их народ неће и никад их неће хтети. Народ хоће Сандре.
За разлику од власника им из амбасада, не волим посланике (ни посланице, да будемо родно коректни) који лако клекну.
Али, ипак, надам се, пошто су завидни сексисти и фрустриране фоснице и то коментарисале, да ће Сандра наредни пут доћи у што вишим штиклама.
Јер, пред њеним најуботијим оружјем, истином, остаје им у сваком дуелу да клекну и пољубе јој ђон.
Или неки други део, али нећемо бити прости. То је ипак манир фрустриране НАТО опозиције.
Пише: Томо Ловрековић