Поводом недавно одржане трибине у Новом Саду под називом „Хероји Косова и Метохије“ а на којој су говорили учесници борби последњег рата на простору јужне покрајине, на друштвеним мрежама покренула се расправа о овом догађају због чега је Српска десница реаговала.
Саопштење преносимо у целости:
Поштовани грађани Републике Србије, иако често на лажи, неистине, увреде и претње изнете на наш и рачун председника Српске деснице, неодговарамо, сматрајући да истина увек изађе на видело кад тад, тако и овога пута немамо намеру бранити своје искрене намере, које су за циљ имале промовисати искључиво сећање на наше хероје и подвиге наших војника који су ратовали на простору Косова и Метохије 90-тих година.
С’тога обраћањем овим путем имамо само једну намеру а то је да заштитимо учеснике трибине, који нису чланови Српске деснице, који нису политички активисти и који су дошли како би причали, не о политици, но, о искуствима у борби и о својим страдалим и преживелим саборцима који су стали на браник отаџбине, што је и била смисао одржавања трибине.
Морамо да нагласимо да испред улаза у салу, холовима и у самој сали Скупштине града нису били истакнути симболи нити Српске деснице нити било које друге организације.
У поздравном говору, гости су поздрављени именом и презименом а не функцијом и положајем. Међу гостима били су ратни ветерани, активна војна лица, угледни новинари, прослављени спортисти а не само „политичари“ како то неки тврде. Сами говорници нису чланови Српске деснице.
Све је ово урађено са разлогом како трибина не би била искоришћена у политичке сврхе и како би изнад ситних политичких поена била искључиво и само прича о херојима Косова и Метохије, јер нам је заиста то био циљ.
Скуп је како доликује отпочео минутом ћутања и интонирањем химне Републике Србије. Само неколико минута од почетка трибине у салу су врло бучно упала петорица људи тражећи да се одржи минут ћутања, који је претходно већ одржан, уз њихово извињење настављено је са одржавањем трибине. Иако замољени од стране организатора да седну у столице, они су то одбили, заклањајући тако многима поглед. У току трибине више пута су крајње некултурно и недолично гласно међусобно коментарисали, шетали по сали, смејали и добацивали ометајући и говорнике и све присутне слушаоце, што говори само у прилог њихове културе и васпитања.
У једном моменту након по ко зна којег пута упадања у реч, председник Српске деснице Миша Вацић позвао их је да ако имају нешто рећи то учине тако што ће сести поред говорника и обратити се, што су двојица од њих и учинила. У том моменту се испоставило да су они такође учесници борби на простору јужне српске покрајине. Све ово може се јасно видети и чути на снимцима са трибине.
Иако смо радом нашег Савета за безбедност имали сазнања да ће поједини покушати да провоцирају и изазову инциденте, нисмо предузимали никакве кораке да их у томе спречимо, јер сматрајући да ће такав чин, више говорити о њима него о нама.
Није истина да их је било ко опколио и да су им за леђа „прилепљени батинаши“, већ су сами одлучили да стоје на вратим на којима је већ претходно била ангажована наша редарска служба, истина од наших чланова, коју смо и дужни по законским регулативама поставити.
Чињенице говоре да нико од нас није имао намеру да трибини приписује политички карактер, нити се ишло у том смеру, док исто тако чињенице говоре да су појединци (њих свега пет) дошли управо политички мотивисани са очигледним намерама да ко год говорио и шта год се говорило они изазову инциденте и за то окриве Српску десницу.
Ми смо се издигли изнад тог нивоа, на врло културан и достојанствен начин, нисмо дозволили да постану „хероји“ који ће прекинути трибину и своје другове саборце, већ учесници хероји који су увек добродошли да причају о својим херојским делима, које изузетно поштујемо и ценимо, а никада о својим политичким мотивима што и сада нисмо дозволили.
Поносни смо на скоро стотину људи који су дошли да сачувају сећање на наше хероје, исто тако поносни смо и на оних пет који су дошли другом намером, али онда када је било најпотребније 99-те били су ипак на правој страни и хвала им за то.
Ипак њихова и наша бројка од суботе говори нам довољно. У свој немоћи остаје им да нас мрзе и засипају огавним лажима по друштвеним мрежама, док ћемо ми и даље наставити да поштујемо њих и њихове саборце и још више причамо о њиховим херојским делима.
Из свега наведеног са правом се питамо коме то смета да се чује и промовише истина о српским борцима и херојима?
Председништво Српске деснице
