Док је Дака Давидовић ковао велике планове за освајање Никшића, јавност се чудила што је као декларисани „русофил“ и заклети поборник Русије и свега руског, ових дана виђан искључиво у друштву Стевана Симијановића, хвалећи се да је успио да кроз тајне преговоре добије подршку САД преко овог човјека за специјалне задатке америчке администрације.
Сви су се питали, да ли је Давидовић могао на грубљи начин да одбаци своју деценијама истицану идеологију и љубав према Русији, али прије свега да изда српски народ, те се ширила зебња да ли ће Даку заиста на власт у Никшићу инсталирати САД преко свог „специјалца“ Симијановића, који маше визит-картама и легитимацијама разних свјетских центара моћи.
Појединци су ствар покушали да окрену на шалу, коментаришући да је Дака дао нову заклетву америчким интересима тако што је пољубио гротескни масонски прстен на Симијановићевој руци, али у свакој шали има и збиље.
Зато је у Никшићу и цијелој црногорској и српској јавности снажно ођекнула најновија вијест да је Симијановић приведен у Центар безбједности Никшић, гђе су му пронађене све фалсификоване исправе, чија вјеродостојност се провјерава и званичним каналима, а он се наравно као и сви кривци брани ћутањем.
Парадокс је да је ово хапшење теже поднио Давидовић, који је упао у потпуно стање шока и апатије, а његове најближе сараднике највише забрињава да је почео да негира реалност, те очекује да га сваки час контактира неки други представник Стејт департмента и пренесе му да је цела Америка и даље уз њега. Због тога је приоритет Дакиних преосталих малобројних сарадника да очувају његово психичко здравље, или бар привид да оно није нарушено.
Међутим, то неће бити лако, јер је већ почела да кружи анегдота да је Симијановић за Давидовића био „почасни конзул Никарагве“ из Нушићеве „Госпође министарке“, те се не зна како ће Дака изаћи пред народ од оправданих салви подсмијеха.