До краја овог месеца из Подмосковља би требала да крену четири велика камиона у којима ће бити делови споменика Стефану Немањи који ће красити Савски трг у Београду. Чувени руски скулптор Александар Јулијанович Рукавишников, заједно са својим многобројним сарадницима, довршава споменик направљен у бронзи који ће затим бити пререзан на делове како би се лакше допремио до Србије и поново склопио, исполиран и патиниран.
Како иду последњи радови уверио се у понедељак по подне и генерални секретар председника Србије, Никола Селаковић, који је од почетка био у најужем тиму реализације тог пројекта, па је заједно са њим дописник „Новости“ посетио Солнечногорск, удаљен 75 километара од Москве, где у једној од бивших совјетских металских фабрика ради цела чета сарадника скулптора Рукавишникова.
Врло љубазни и непосредан уметник показао нам је процес израде споменика, почевши од ливнице па до склапања. Делови од којих ће на крају бити склопљен изливени су по италијанско-белоруској технологији. На споменику Немањи стално је у ливници радило десетак људи.
- Заиста је огроман посао, па сам на њему ангажовао око сто људи. Са мном су радили и моји бивши ученици. Уверен сам да смо направили интересантан и леп споменик. И сада предстоји нимало лаган задатак да се делови споменика пребаце до Београда, а затим следи финале, поновно склапање и постављање на предвиђеном тргу. Да би тако висока скулптура била стабилна, унутар ње ће бити јака челична конструкција – прича нам Рукавишников.
Највиша тачка споменика ће бити подигнути мач на 23 метра. Глава српског владара досеже 21 метар, што говори о томе да ће доминирати тим лепим тргом. Организатори конкурса поставили су задатак да Немања буде извајан као човек средњих година одевен у стилу времена у којем је живео. Пошто нису сачувани портрети из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, када се представља као монах Симеон, руски скулптор је по свом виђењу, на на основи црта лица Немањиних потомака, направио лик оснивача српске државе. Подигнути мач у десној руци симболизује њену самосталност.
„Десна рука“ Рукавишњикова, симпатични Осетин Алан, нам каже да је за споменик потрошено чак 80 тона бронзе и око 300 тона различитих материјала:
- Сада за сваки део треба да се направи царинска документација, а онда ће специјалисти одабрати камионе и маршруту којом је најбоље и најсигурније да споменик буде довезен до Београда.
Селаковић нам говори да се у Београду интензивно ради на томе да откривање споменика, за чије је подизање идеју дао председник Александар Вучић, буде у пролеће 2020. У припреми терена мора се водити рачуна о томе да се под земљом на том тргу налазе цевоводи и друге инсталације, а једног дана би туда требало да прође и линија метроа.
Споменик неће имати уобичајени постамент. Фигура Немање у царској одори из тог времена стајаће на напуклом византијским шлему који се на четири крака ослања на земљу. У том доњем делу споменика има много симболике која показује континуитет српске културе која се родила из византијске.
- Кад буде монтиран у Београду, посетиоци ће се, заиста, уверити да то није класичан споменик, јер ће на рељефима моћи да виде на уметнички начин приказано стварање српске државе – истиче Селаковић.
То што је царско жезло кипар обложио виновом лозом, такође је симболично. На четири велика рељефа које је направио Рукавишњиков посетиоци ће моћи да виде најважније моменте породице Немањић – од српских ратова па до породичног стабла велике династије.
- Верујем да ће се споменик свидети нашим грађанима управо зато што није класичан и такав Србија до сада није имала. Зашто Срби нису раније подигли споменик Немањи могло би дуго да се прича. Али најважније је да ће тај симбол стварања српске државе улепшавати Београд, и да ће га радо посећивати и гости из иностранства којих је из године у годину све више – рекао нам је генерали секретар председника Републике.
ОДБИО ДА ВАЈА ЈЕЉЦИНА
Код нас вајара постоји уверење да се добар споменик може направити само ако се добро упозна и заволи личност која се ваја – каже нам признати уметник. – Ја сам и раније имао симпатије према Србима, а кад сам почео да радим на овом пројекту прочитао сам доста тога о вашој старој историји. То ми је помогло да са великим ентузијазмом кренем у тај велики посао. На наше питање да ли је тачно да је одбио да ради споменик покојном председнику Русије Борису Јељцину, скулптор нам је отворено одговорио:
- Јељцинова ћерка ми је предлагала да му направим споменик. Нисам је директно одбио јер би то било непристојно, већ сам казао да сам много заузет на другим пројектима. Они су схватили да нисам заинтересован и нашли су другог вајара. Проживео сам Јељцинову владавину, па сам и сведок какву је штету направио, зато и нисам његов поклоник.
МОЗАИК ДАЈЕ МИСТИКУ
По први пут велики споменик направљен у бронзи у доњем делу ће бити украшен и мозаиком.
- У доњем делу ће бити у мозаику направљено небо и звезде, што би требало да створи својеврсну мистичност. И кад су ми предложили ту комбинацију, питао сам како ће се спојити мозаик са бронзом. Речено ми је да то није више проблем, јер постоји лепак који може трајно да учврсти мозаик.
Бранко Влаховић
