Још од почетка ове године, односно убрзо након доношења разбојничког квазизакона о отимању имовине Српске православне цркве на подручју Црне Горе, који је изазвао подизање народа против репресије власти, пажљивијим посматрачима дешавања у овој држави је постало јасно да је Ђукановићев тоталитарни режим изгубио подршку западних сила, у првом реду САД. С обзиром на то да су црногорске власти упорно игнорисале поруке које су им у почетку биле упућиване посредно и дискретно, сигнали америчке администрације су постајали све јачи, тако да је сада и неупућеним посматрачима постало кристално јасно да је Ђукановић изгубио подршку на коју је са великим степеном сигурности рачунао.
Релативно отворена критика Ђукановићевог режима је била садржана већ у извештају „State department“-а о стању у Црној Гори из марта ове године. Након тога је, почетком маја, уследио знатно јаснији и гласнији сигнал, извештај америчке НВО „Freedom House“ о стању у државама у транзицији, где је наведено како је Црна Гора из статуса „делимично консолидоване демократије“ отишла корак уназад, у статус „хибридног режима“, који се по номенклатури ове организације дефинише као недемократски, ауторитарни, криминализовани и на корупцији заснован режим. Да би порука која је на овај начин упућена црногорским властима била још јаснија, у истом извештају је наведено да су тзв. Косово и Северна Македонија оствариле „огроман напредак“, насупрот Црној Гори која је назадовала.
Убрзо након тога се огласила и амбасада САД у Црној Гори, при чему је амбасадорка Џуди Рајнке, сумирајући закључке из претходно поменутих анализа и извештаја, истакла да власти у Црној Гори воде рачуна „само о својим личним интересима“, док је режим видно криминализован, до те мере да више од половине становника Црне Горе верује како то више уопште није могуће поправити. У закључку ове изјаве, Рајнке је навела да ће САД „учинити све како би помогле грађанима Црне Горе да остваре своје циљеве и тежње“, подвлачећи да „будућност Црне Горе зависи од њених грађана“.
Иако су у питању прилично јасне и недвосмислене поруке упућене окупаторском режиму Црне Горе, његове поглавнике ипак највише погађају друге врсте порука, које се директно одражавају на оно што им је најважније, губитак енормних великих прилива новца стеченог криминалним активностима, у првом реду трговином наркотицима. Иако се Ђукановић у актуелном периоду сусреће са много новонасталих проблема у реализацији до сада уиграних комбинација у кријумчарењу наркотика, које су познате само уском кругу лица блиских врху црногорске власти, поједини догађаји из ове сфере добијају и медијску пажњу.
Иако су у црногорској јавности до сада углавном биле присутне спекулације о Ђукановићевим енормним приходима стеченим пословима са дрогом и „прањем“ ових средстава кроз бројне приватизације и изградњу луксузних туристичких комплекса на Црногорском приморју, умешаност Дон Мила у ове послове је постала очигледна тек недавно, када је полиција у Хамбургу запленила пола тоне кокаина на броду „Будва“, који је пловио под црногорском заставом. Притом, и потпуним лаицима је јасно да транспорт оваквог терета на броду са државном заставом не би могао да се одвија без директне сагласности најужег државног врха, што ће рећи Ђукановића лично.
Имајући у виду да је у поменуту акцију била укључена и америчка DEA, постаје и више него очигледно да су Ђукановићеви амерички партнери одлучили да престану да затварају очи на његову умешаност у међународне ланце кријумчарења наркотика и да му ускрате подршку и на овом, за њега вероватно најзначајнијем пољу. И мада ће, с обзиром на количину Ђукановићевих „црних фондова“, бити потребно да прође неко време како би последице наведеног постале евидентне, извесно је да је Ђукановић на овај начин претрпео удар у најосетљивију тачку, и да је пресечена једна од кључних (финансијских) артерија у организму криминогене хоботнице на чијем је челу.
Извор : Националист