Тужно је кад карикирају злехуду судбину огромне већине расељених Срба са Косова и Метохије људи који никад нису доживели да остану без домова, гробова предака, брата, сестре…
Тужно је кад се Секула и његова кћи жене о нашем трошку, а све то благосиља Драган Бујошевић, звани Бујке, генерални директор ваљда јавног сервиса свију нас. Тужно је кад преживиш тепих бомбе, засад и онај ”хумани” осиромашени уранијум и на својој државној телевизији из суботе у суботу гледаш оно како су ”мале Ђокице” замислиле нас протеране невољнике.
Пријатељи, извините што вам на време нисмо рекли ко смо ми са Косова и Метохије, па сте морали то да одгледате у серијалу „Пси лају, ветар носи“, у продукцији или како се већ зове, компаније Радош Бајић, ћерка и Бујошевић на РТС-у.
У серији иде, прецизирам, да смо сви јајаре, живимо у близини гробаља, крадемо надгробне споменике,цвеће које родбина донесе покојницима;кад немамо леба да једемо пецамо сомове у Сави; баке су нам оне које имају 90 година , а испод сукања држе танџаре и ”шкорпионе”, а наше супруге, сестре, кћери уместо њедара имају кашикаре. Деца су нам имбецили и тако редом…
Село је наводно горело, а бабе се наводно чешљале негде око Мораве у Бајићевом измишљеном Петловцу. Док су наша СРПСКА села стварно горела на Косову, а поготову у Метохији. Док су неке наше баке стварно гореле, попут оних у цркви у селу Дојницу, између Суве Реке и Призрена…
Бајићеве земљаке, из Расинског округа, у центру некада Лазаревог Крушевца , бабе, теке, стрине, уседелице, распуштенице и ко зна све које дал очешљане ил неочешљане, су с пролећа 1999. ”поносно” зауставиле да не иду на Косово.
У време када су нека друга деца, неки други мужеви, неки други синови нечијих других мајки гинули на Кошарама, Паштрику, Коритнику, Језерским планинама… У време када је тзв. резерва из Јабланичког округа сто одсто дошла да брани праг отаџбине. У време када су деца, војници из мартовске класе 1998. гинула на фронту.
Аферим, клану Бајићи, зарађујте на нама ” псима” , али што би велики српски владика Његош рекао ” ничија није горела до зоре”.
Хвала и вама добри српски глумци који сте давали изјаве да сте ”уживали” док сте радили серију ”Пси лају…”.
Синиша Костић – Шарпланински ”пас” из околине Призрена
НАЦИОНАЛИСТ
