Појава и најмањих назнака сепаратизма у српској Војводини не сме се схватити неозбиљно. Само политички неодговорни чиниоци у нашем друштвеном животу могу окретати главу на другу страну поводом ових, наизглед ситних тенденција о отцепљењу Срема, Баната и Бачке. Забијати главу у песак попут афричког ноја није став који ће СД правдати или следити! Олако правдајући минорне заступнике „војвођанерских“ идеја о „самосталној Војводини“ – фразеологијом да то није ништа опасно и да маленим скупинама и појединцима, отвореним представницима антидржавних елемената разних фела не треба придавати значај… Српска десница упозорава јавност да лавина катастрофалних размера започиње обичном грудвом која може стати у дечију руку!
Ми у СД нисмо политички наивни, ми у СД своју државу схватамо озбиљно и ми у СД подсећамо грађане на зачетке сепаратистичког, иредентистичког и терористичког деловања на Косову и Метохији које је започело као грудва, а обрушило се свом силином на народ и државу 1998/99 године попут лавине… Подсећамо грађане и све политичке факторе да тренутни, страховити дипломатско-политички рат за повратак Космета у састав Србије није настао јуче, нити ће се решити сутра.
Сетимо се бруталних демонстрација уперених против Србије у Приштини и осталим градовима на Ким 1981. године које су однеле десетине људских живота. Ове насилничке демонстрације шиптарске иреденте почеле су баналним поводом: у приштинској студентској мензи неколико „студената“ започело је протест због наводно лоше хране и наводно лоших услова у студентским домовима… И шта се затим десило?
Огромне масе Шиптара, као по команди (слично мартовском погрому из 2004), сручиле су се на полицију и српско становништво у покрајини користећи каменице, металне шипке и ватрено оружје! Ситуација је ескалирала до нивоа да су морале бити ангажоване јединице ЈНА и савезног СУП-а!
Занимљиво! Проблем „студентске мензе“ произвео је готово ратно стање. Демонстранти Шиптари имали су спремне транспаренте са натписима „Косово-република“, што је био само увод у злокобније, дугорочне планове „мале групе“ екстремиста да Косово и Метохија постану интернационални проблем. Тиме је трасиран пут ка „независности“ која је „вештачком оплодњом“ НАТО бомбама и ОВК терором постала стварност 2008. године за бројне земље запада које су од грудве и начиниле лавину! Данас се држава Србија и сви грађани налазе у позицији да плаћају цех своје државничке наивности и урођене словенске људскости.
Након 1981. године дошло је до низа шиптарских протеста, 1989 и 1991, лажним тровањима деце, цивила и рудара, уз оркестрирану подршку медија плаћених новцем нарко картела.
Слични сценарији могући су и на територији Војводине, тужбалицама о „угрожености“ људских и мањинских права, борбом за децентрализацију од „хегемонистичког“ Београда, као и разним пропагандним манипулацијама о недемократском режиму који „кочи“ и „пљачка“ Војводину од 1988. године. СД указује на чињеницу да преко 70% становништва Војводине чини српски народ. Наша држава не угрожава ничија права у Војводини, евидентно је свакоме ко у Војводини проведе бар 3 дана. Десетине различитих националности, заједно уз Србе, на једнак начин деле добро и зло. Закони су једнаки за све и ту изузетака нема нити ће их бити. Војводина је део суверене Србије, неотуђив и као такав међународно признат и дефинисан.
Српска десница својим деловањем никада неће дозволити нарушавање мултиетичности своје северне житнице. Предивни салаши и бескрајна плодна поља заједничко су добро свих њених житеља, без обзира на веру, нацију или политичко опредељење.
Ово благо српске државе биће одбрањено у интересу свих грађана Србије и Војводине. Јалови покушаји малобројних и злонамерних плаћеника, тзв „бораца“ за отцепљење Баната, Срема и Бачке давно су прочитани. Као што „косовска“ држава из дана у дан губи моћ у дипломатском рату против матичног Београда, тако и евентуалне “војвођанске мензе“ нека се спреме на одговор већине грађанства.
У својој поруци онима који би комадали Србију на већ виђене криминалне начине, СД упућује цитат сепаратистичком, немоћном „војвођанерском“ политичком брлогу:
„Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже – у главу ми памет ућерасте, отада смо виши пријатељи“ – П. П Његош; Горски Вијенац
Микан Кртић
