„По пријави због породичног насиља, полиција је дошла испред куће Џејкоба Блејка, 29-огодишњег Афроамериканца. Тамо је дошло до расправе са њим, гурања и опирања хапшењу те је полиција испалила на њега хитац из електричног (шок) пиштоља, али ни ово га није обуздало те је потрчао ка својим колима и сагнуо се као да ће да дохвати нешто, за шта је полиција претпоставила да је пиштољ, те му је испалила 7 метака у леђа. Са озбиљним повредама је одведен у болницу где је и преминуо. Када се вест о овоме прочула дошло је до излива незадовољства на улице Кеноше, много зграда је запаљено, приватна и јавна имовина је уништавана, дошло је до сукобљавања демонстраната са полицијом али и са неистомишљеницима. На улице су изашле наоружане групе грађана, забринуте за своју безбедност и своје поседе, које су желели сачувати од пљачке и паљења. У једном од таквих окршаја две стране, 17-огодишњи бели младић Кајл Ритенхаус je упуцао тројицу мушкараца (сва тројица су белци, важно је напоменути), од којих су повредама подлегла двојица, Џозеф Розенбаум и Ентони Хубер, а озбиљно је рањен Гејг Гројзкројц. Они су Ритенхауса јурили кроз неколико блокова пре него што је одлучио да им се супротстави. Један од нападача је био наоружан пиштољем, како је истрага касније показала. Док су тројица упуцаних били на протестима организованих под окриљем покрета „Црни животи су важни“, Ритенхаус је према наводима био припадник иницијативе „Плави животи су важни“ (Blue Lives Matter), која је настала 2014. године, како би се супротставила медијском ниподоштавању и некажњеном убијању полицајаца у САД, како наводе.“ Исечак из мог мастер рада „Расно мотивисани немири у САД 2013-2020“ где сам анализирао, између осталог, случај који је претходних дана био у центру пажње америчке јавности.
Кајл је одбранио своју слободу, суд га је прогласио невиним и тако је америчко правосуђе, за разлику од бројних других случајева (попут суђења Дереку Шовину у случају убиства Џорџа Флојда) успело да донесе непристрасну одлуку и да не поклекне пред великим политичким и медијским притиском дела јавности који је очекивао да млади Кајл буде рутински осуђен на доживотну робију јер је дигао руку на светињу, тј. на „праведне“ демонстранте који су протествовали (паљењем и пљачкањем) против убиства још једног Афроамериканца од стране полиције (у медијима нећете чути да други Афроамериканци убију отприлике 20-30 пута више других Афроамериканаца годишње него што их убије полиција).
Кајлова победа у овом случају значи и победу правде и поретка против насиља и хаоса који је више и горе него икад захватио Америку почев од смрти Џорџа Флојда до данас. Кајлова победа је симбол нужне самоодбране пред таласом насиља и „праведног“ терора који на америчким улицама (али и институцијама, медијима, кампусима…) спроводи организација „Црни животи су важни“ (Black Lives Matter) и њене испоставе те њихови ментори, власници и сви остали корпоративни, академски и политички могули који активно раде на подривању како америчког, тако и сваког другог, идентитета, националног поретка и конзервативних вредности на којима почива свака савремена држава и друштво.
Стога Кајл који је морао „зло чинити од зла се бранећи“ представља пре свега симболичан показатељ да она „пристојна већина“, како САД, тако и остатка света, неће мирно и тихо гледати рушење својих градова, паљење, пљачкање, хаос и анархију нових револуционарних маса које у име присилног и законског изједначавања људи под призмом „праведности“, форсира своје постмодерне, „родно сензитивне“, „еко осетљиве“, „ЛГБТ+ френдли“ и остале идеје и вредности под велом прогреса, а заправо под контролом и диктатом најмоћнијих светских корпорација, институција и појединаца.
Неће моћи, неће проћи. Јер у овој глобалној борби за слободу од корпократије и диктата малобројних светских моћника, борба нема алтернативу, јер потчињавање није опција.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
