Бојан Симишић, самопрозвани лидер еколошких покрета у Србији, све више показује своје право лице. Док његови саборци завршавају на информативним разговорима, у притвору или суочени са високим новчаним казнама, Симишић некако увек остаје на слободи. Чак и када позива на насилне акције против државе, он избегава одговорност.

Још већи скандал је то што је новинарима постало јасно да је његов наводни позив на информативни разговор у августу у ствари био позив за рочиште за његову супругу, и то за имовинску расправу. Симишић је манипулатор који покушава да се представи као лидер, али нико га не узима за озбиљно – чак ни његови саборци, који га све више виде као сарадника власти.

Поново манипулише саборцима док држава уводи строже законе

Бојан Симишић из Еко страже, који неуспешно покушава да се наметне као лидер еколошких покрета у Србији, поново је у жижи јавности. Овог пута, повод је његова најава блокаде измена Кривичног законика, које предвиђају строге казне за „објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела“ и чак „свесно приступање таквом материјалу“. Наиме, нацрт закона који је доступан на сајту Министарства правде уводи казне од три месеца до три године затвора за оне који путем интернета или других канала учине доступним материјале који садрже савете за извршење кривичних дела.

Симишић, који се прославио својим неуспелим покушајима да се наметне као гласноговорник протеста против експлоатације литијума, сада позива на акцију против ових измена закона. Иако се представља као неустрашив борац за права, у стварности је само лукав манипулатор који користи сваку прилику да обмане своје саборце.

Манипулација на делу

На први поглед, његови апели звуче као искрена борба за правду. Међутим, реалност је другачија. Осим што је познат по скандалима унутар активистичких редова, Симишић је више пута показао да своје акције користи искључиво за личну корист. Његови најближи сарадници завршавају у притвору и под казнама, док он сам остаје нетакнут. Подсетићемо и на скандал из августа ове године, када је обмануо јавност да је позван на информативни разговор због наводног позива на насилну промену уставног поретка. Истина је, међутим, да је тај позив био намењен његовој супрузи у вези са имовинским питањима.

Све ово додатно потврђује сумње да је Симишић под заштитом власти, која га користи као пиона у контролисању еколошких покрета. Његов синдром „великог вође“ само га још више изолује од озбиљних организација, попут „Крени-Промени“, које му чак ни не дају заслужено признање за кампање које покушава да присвоји, као што је „Заврни рукаве“.

Закони који прате европске и светске трендове

Измене Кривичног законика у Србији нису усамљен случај. Овакви закони, који регулишу позиве на насилну промену друштвеног поретка, већ постоје широм Европе.

Пример Велике Британије је један од најистакнутијих. Недавни протести у тој земљи су били угушени захваљујући законским изменама које су одговор на повећан број инцидената повезаних са насилним акцијама, посебно у контексту мигрантске кризе. Успостављањем закона који ограничавају позиве на протесте и блокаде, британска влада је успешно сузбила неке протесте, правећи паралелу са ситуацијом у Србији.

У Сједињеним Америчким Државама, под маском демократије, постоји још строжа контрола и репресија према било каквом облику отпора или противљења власти. Србија је, у оквиру своје тежње за приближавањем европским стандардима, почела да усваја сличне законе како би се боље носила са дестабилизујућим факторима, укључујући и деловање страних плаћеника који раде на дестабилизацији државе.

Доносити овакве законе представља корак ка усклађивању са европским стандардима и јачању стабилности у земљи, што је последица безалтернативног европског пута којим желе да иду Симишић и његове присталице.

Софија Марић / Васељенска