Данас у Београду постоји на десетине организација које, на све могуће начине, раде против интереса Србије. Било да је у питању промовисање независног Косова, албанских терориста или наводног геноцида у Сребреници, ове организације и њени чланови често не бирају средства у деловању против своје државе. Центар за културну деконтаминацију је једна од најстаријих организација ове врсте, а њен оснивач, Борка Павићевић, утемељила је стандарде за оно што се данас слободно може назвати антисрпском пропагандом.
Павићевић је личност која у данашњим опозиционим круговима заузима врло важно место. Она је радо виђен гост у западно оријентисаним медијима као што су Н1 и Данас, а добро је познато да је подржала протесте „1 од 5 милиона“, позивајући и на њихову радикализацију. Чланством у ПСГ-у Павићевић је добила политички легитимитет за своје делатности, које су данас све разноврсније. Овако добар углед могао се зарадити тек након неколико година константног деловања.
Павићевић је први пут привукла пажњу на себе 2008. године, када је у центру Београда покушала да организује изложбу младих албанских уметника са Косова. Концепт ове изложбе био је, крајње речено, бизаран – портрет Адема Јашарија, озлоглаженог шиптарског терористе и једног од оснивача ОВК, био је само један од „уметничких дела“ које је Павићевић желела да са поносом истакне у престоници Србије. Иако је истицање портета Јашарија скандалозно у истој мери као и постављање слике Осаме Бин Ладена на билборд Тајмс Сквера у Њујорку, Павићевић је прекид ове изложбе од стране изнервиране публике означила као „вандализам“. Јасно је да је Јашари, по њеном мишљењу, ослободилац Косова, а не терориста.
Став Борке Павићевић о питању Косова такође је у доброј мери познат јавности. Она је безброј пута позвала да се „саслуша становништво Косова“ и да се проблем реши по њиховој жељи. Павићевић ову хипотезу користи као вешт медијски спин, уз помоћ којег негира било какву историјску и духовну везаност Србије за Косово, препуштајући одлуку већинском албанском становништву које прихвата само независност. По свему судећи, Павићевић такође не би пристала на другачији сценарио.
На контроверзном фестивалу „Мирдита, добар дан“ Павићевић је имала запажену улогу. Овај фестивал је организован у просторијма њене организације. На овом фестивалу приказан је филм о злочинима српских војника на Косову. Она је примила награду за подршку овом фестивалу, а осудила је забрану истицања симбола ОВК од стране МУП-а, назвавши је „ненормалном“. У питању је још један указатељ да Павићевић гаји одређене симпатије према делатностима ове терористичке организације, познате по покољима Срба на Косову крајем деведесетих година прошлог века.
У временима у којима Србија доживљава огромне притиске због негирања независности Косова, важно је подсетити јавност на делатности Борке Павићевић и њене организације. Очигледно је да у опозиционим круговима постоје они који се отворено залажу за косовску независност, добијену преко српских жртава. Борка Павићевић једна је од опозиционих личности које би волеле да једног дана виде Косово као независну државу.