Симпатисање украјинских неонациста није једино по чему Милан Чанак личи на оца. Деле они и ген за аутономаштво. И сениор и јуниор имају исте снове – да Војводина буде република. Јер лажно „Косово“ за њих је већ „држава“
„Доживљаји с летњег распуста“ Милана Чанка, сина сада политичког пензионера, а некада једног од водећих војвођанских аутономаша Ненада Чанка, доказ су да ивер не пада далеко од кладе, јер исто као и тата који је на почетку украјинског сукоба трчао у Кијев да се увери да тамо „нема нациста“, и Чанак јуниор је ових дана такође у Украјини – али на фронту.

Додуше, у улози, како он тврди, „волонтера-хуманитарца“.

„Ево нас у Харкиву. Поздрав из Украјине, завршили смо доставу једне туре лекова, хране, и пелена и идемо даље. Харкив је иза нас. Смрт фашизму, слобода народу и Слава Украјини“, ускликнуо је наследник Ненада Чанка, одевен у маслинастозелени војни прслук и качкет исте боје.

Милан који се на Инстаграму представља као „Мршави Чанак“, иначе је у „Харкиву“, а не у Харкову, исто као што му је отац својевремено, уместо у Урошевцу, био у Феризају.

„Антифашиста“ као и тата који такође често ускликује „Слава Украјини“ – ни млади Милан, изгледа није претерано упућен у историјат тог поздрава који су популаризовали украјински националисти предвођени злогласним Степаном Бандером.

Што су и приметили Миланови пратиоци, па покушали да га едукују, објашњавајући му да не постоји разлика између поздрава „Слава Украјини“ и „За дом спремни“, као и да ниједан ни други никаквом менталном гимнастиком не могу да се доведу у везу са антифашизмом.

„Никад нисам разумео у шта тачно верују ови нео-четници. Називају ме нацистом јер помажем Украјини, а нема већег фашизма у 21. веку од Русије. Деда ми је био партизан и борио се против нациста док су њихови четнички идоли сарађивали са истим тим нацистима и усташама… И на крају наравно заједно бежали. Може ли ми неко објаснити ову салату мисли? Смрт фашизму, слобода народу, Слава Украјини“, покушао је да се на Иксу „одбрани“ млађани Чанак, док су пратиоци и даље покушавали да му објасне како му се поменути деда борио управо против оних који су викали „Зиг-хајл“, „Слава Украјини“ и „За дом спремни“.

Милан Чанак, својим „хуманитарним“ радом намеће се ових дана, као и тата својевремено као једна од најомиљенијих фигура у антисрпским медијима попут, рецимо, приштинске „Кохе“.

„Сва та пропаганда коју читам у Србији је потпуно лажна. То је проруска пропаганда и нема везе са истином. Они који ми не верују могу се јавити и доћи да помогну. Прихватају свакога. Ево, ја сам из Србије, нико ми ништа није рекао“, преносила је „Коха“ речи Чанковог наследника, који је устврдио и да је „на правој страни историје“.

Очигледно на оној, ревизионистичкој страни историје на којој нацистички поздрави постају „антифашистички“ усклици.

Симпатисање украјинских неонациста није једино по чему Милан Чанак личи на оца. Деле они и „ген“ за аутономаштво. И сениор и јуниор имају исте снове – да Војводина буде република. Јер, лажно „Косово“ за њих је већ „држава“.

Не крије млађи Чанак своје сецесионистичке маштарије, и у промовисању сепаратизма „храбар“ је као и отац, па је тако на његовом твитер профилу недавно објављена мапа Србије – на којој је Војводина представљена као република – „Чанковом заставом“, а „Косово“ такође као независно од Србије.

Сања дете. Љуби га тата.

И све то док не чује песме Баје Малог Книнџе. Јер како тврди овај певач крајишке музике, Милан Чанак је његов велики „обожавалац“ – толики да чак имају и заједничку слику.