Атак на наше светиње са свих страна – отимају нам Острог и манастир Морачу, а онда Дечане И Грачаницу! Ако спорни закон о слободи вероисповести у Црној Гори прође, и ако власт у тој земљи отме од СПЦ храмове и цркве, исто ће урадити и вође Албанаца на Kосову и Метохији где се налазе неке од наших најстаријих светиња.
У Приштини ће, сматрају наши саговорници, само прекопирати подгорички модел, те су стога у овом моменту угрожене и Пећка патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница…
Kоординатор правног савета Митрополије црногорско – приморске, протојереј – ставрофор др Велибор Џомић, наглашава да је све што се тренутно ради у Црној Горизаправо преседан који треба да послужи и као модел Приштини за отимање црквене имовине у јужној српској покрајини.
- А преседани углавном служе да би се, уколико затреба, још негде применили. Није мали број умних људи који ово што се данас покушава спровести, гледају и изван Црне Горе. И ту се, пре свега, мисли на Kосово и Метохију. Зато сам уверен, ако се ово наметне и примени у Црној Гори, онда то можемо бити сигурни да ће се то урадити и на Kосову и Метохији – сматра Џомић.
- Има знатни број готово идентичних одредби у покушају приштинских Албанаца да од 2012. на сваки начин усвоје измене и допуне Закона о верским слободама из 2007. те да за почетак кршењем аутономног верског права Цркава и верских заједница створе механизме државне контроле свог унутрашњег верског живота у сваком сегменту. Kада се упореде та два текста, у појединим деловима види се исти рукопис – наглашава Џомић, додајући да зато не би био изненађен када би лидери Албанаца кренули са стварањем косовске православне цркве.
- Или да заговарајући обједињавање Албанаца и стварање јединог албанског друштва, затраже било шта што би значило уништење канонског црквеног поретка – поручује отац Велибор.
Историчар Немања Старовић подсећа да приштинске власти не крију своја настојања да комплетну културну и религијску баштину нашег народ ана KиМ представе као некакво косовско наслеђе.
- То би представљало још један корак у правцу негирања српског карактера наше јужне покрајине, а за крајњи циљ имало идентитетску трансформацију косовскометохијских Срба у некакве Kосоваре српског порекла. Усвајање тог закона, који за циљ има отимање имовине епархија СПЦ у Црној Гори, послужило би приштинским властима као згодан и досад у европској пракси невиђен преседан, којим се једна Црква лишава имовинских права административном мером, а без икаквог судског поступка. Стога је веома битно да се, избегавајући сукобе било које врсте, сви српски политички актери у Црној Гори ангажују на томе да правосудне процедуре, као и деловање према међународној јавности, спречи усвајање и примена закона о слободи вероисповести, који одступа од свих европских стандарда – закључује историчар.
