Шиптарска власт такозване, лажне државе Косово спремила је чак 500 потерница само за Србима из Ђаковице, које ће бити расписане ако ова терористичка творевина постане чланица Интерпола.
Како преносе приштински медији, једно удружење жена из Ђаковице тврди да је прикупило доказе о наводним ратним злочинима током рата на Косову у периоду од 1998. до 1999. године. Материјал је већ послат локалном тужиоцу у Ђаковици, који је документе проследио косовском Специјалном тужилаштву за ратне злочине…
– Удружења прикупљају доказе о злочинима. Њихов циљ јесте казнити све за злочине у Ђаковици. Ради се и на идентификацији људи за које се сумња да су починили злочине. Досад смо успели да идентификујемо око 500 људи. Одељење за тешке злочине у Основном тужилаштву у Ђаковици потврдило је да су поднете кривичне пријаве и да су прослеђене Специјалном тужилаштву Косово за ратне злочине, на основу доказа које је дало удружење жена из Ђаковице – пише приштински лист „Газета експрес“.
Генерал Божидар Делић каже да је ово сценарио који су миљеници САД и НАТО примењивали у БиХ и Хрватској.
– У Ђаковици, ако рачунамо одрасле и војно способне мушкарце, није ни било много више од 500 војника, што значи да су на том списку сви Срби из Ђаковице. Они не могу више долазити на Косово да обиђу своју имовину, а ускоро се одлучује и о чланству лажне државе Косово у Интерполу и постоји реална опасност да шиптарски лобисти помогну и прогурају то чланство. То би онда довело до ситуације у којој би Србе ловили по свету као зечеве. Међународног права и правде нема већ одавно, а ово је најстрашније ругање правди! – подвлачи Делић.
Ђукановић: Интерпол подељен
Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику, истиче да евентуални пријем Косова у Интерпол представља преамбициозан циљ и да зависи од вишеструких лобирања унутар те организације.
– Питање Косова поделило је чланице Извршног комитета Интерпола. Следећа процедура је да се на Генералној скупштини две трећине чланица изјасни за чланство. Мислим да је то преамбициозан циљ. Наравно, све ипак зависи од вишеструких лобирања унутар Интерпола – наводи Ђукановић.
Танасковић: Лакша борба у Унеску
Бивши амбасадор у Унеску Дарко Танасковић каже да у овој међународној заједници постоји разумевање за Србију које није постојало 2015. године, када је Приштина тражила чланство у тој организацији УН.
– Тада је постојао проблем неразумевања, поред тога што су неки јасно били за Косово у Унеску. Данас је то само потенцијална тачка дневног реда која привлачи пажњу држава те организације, али је Приштина показала да би за Унеско било лоше када би такозвано Косово постало чланица – сматра Танасковић.
