Шпански министар спољних послова Жосеп Борел, кога је Европски савет именовао је за новог шефа европске дипломатије, на овој позицији наследиће Италијанку Федерику Могерини, крајем октобра.
Иако се са његовим именовањем сагласила новоизабрана председнице Европске комисије Урсула фон дер Лајен, потребно је да његов избор потврди и Европски парламент, заједно са свим члановима Европске комисије.
Борелова кандидатура, а сада и званично именовање, обрадовала је јавност у Србији, и то због једног од највећих оптерећења Србије- Косова. Борел је Шпанац, па је претпоставка да би могао благонаклоније да гледа на косовски проблем, можда чак и да „заузме страну“, имајући у виду да долази из Шпаније која не признаје косовску независност.
Из истих разлога, при помену његовог имена, у Приштини су веома негодовали, јер ће управо он бити посредник у дијалогу са Београдом.
Међутим, оно што је занимљиво у вези са Борелом, јесте да је он Каталонац, који не подржава било каква отцепљења.
То је његов став, не само у вези са Шпанијом, већ и иначе јер, како је једном приликом рекао, „границе су ожиљци које историја оставља на кожи земље“. Противник је и Брегзита, а због тога што је противи отцепљењу, има непријатеље чак и у родној Каталонији.
Политика, па ни европска, није му непознаница, јер је од 2004. до 2007. био председник Европског парламента. У шпанској политици, међутим, има стаж дуг готово 40 година, током којих је био и у регионалној влади Мадрида, па државни секретар за финансије, затим министар за инфраструктуру, транспорт и животну околину, а предводио је и социјалисте као кандидат за премијера на изборима 2000. године. Једно време се повукао из јавности, али га је шпански премијер Педро Санчез прошлог лета замолио да се врати у владу.
Иначе, Борел је по занимају инжењер ваздухопловне ракетне технике, а има и титулу доктора економије, као и мастер америчког универзитета Станфорд, и Француског института за нафту. Водио је рачунарско одељење шпанског нафтнохемијског концерна „Цепса“.
Медији преносе и да важи за човека без длаке на језику, који нема проблем да се супротстави ауторитетима, па чак и онима попут Русије и САД.
Почетком ове године био је у посети Србији, када је изнео став да Косово и Каталонија нису исто, и да верује у дијалог као најбоље решење за проблеме.
Како је појаснио Страхиња Суботић из Центра за европске политике, обе стране, и Београд и Приштина, имају снажну реакцију када је у питању Борел.
– Са једне, Србија која је оптимистична, јер долази из државе која није признала Косово, а са друге Приштина га унапред сматра пристрасним и да ће то наштетити дијалогу. Ипак, чини ми се да обе стране превише очекују – каже он.
Како наводи, Борел је сада на другој функцији, европској.
Та функција налаже да представља свих 28 држава чланица ЕУ.
