Синод Српске православне цркве у оквиру редовних активности извршио је одређене кадровске промене у просвети, на основу претходних анализа и препорука Сабора СПЦ одржаног у новембру 2019. године, који се бавио искључиво црквеном просветом. Тако су дужности разрешени ректори Београдске, Нишке и Цетињске богословије, средњих школа у којима се формира будући црквени кадар, док су истовремено именовани нови ректори.
Ипак, од низа црквених кадровских одлука које смо имали овог лета, а који су најприродније догађање после избора новог Патријарха, разрешење ректора Цетињске богословије оца Гојка Перовића привукло је највећу могућу медијску пажњу, те готово гротескно и стереотипно поново приказало Црногорце као вечите и несмењиве директоре који плачу кад изгубе фотељу.
Друга два смењена ректора отац Драган Протић и отац Милутин Тимотијевић нису се никада медијски експонирали, за разлику од млађахног цетињског колеге, па тако нису добили чак ни коментар на Фејсбуку, камоли оркестрирану жалопојку, претње, кукњаве и петиције. Заправо, смена Гојка Перовића је толико предимензионирана и медијски пропраћена, посебно у антисрпским медијима, да даје озбиљне сумње у сврсисходност Гојковог ангажмана у СПЦ, не као ректора, него као свештеника.
Док се по интернету шире небулозе о политичким утицајима на одлуку Синода, заверама и осветама, ретки су они који су у самој Патријарховој одлуци, која је прво објављена у црногорским медијима, видели јасно назначену мотивацију – извештај просветне инспекције из априла 2021. године. О том детаљу нико не говори. Зашто?
Мало је познато да Цетињска богословија већ годинама има проблеме са уписом ђака, примера ради, тренуто први и други разред богословије словом и бројем похађају по 3 ђака. Свакако, један од задатака менаџера или ректора богословије јесте и промоција школе, у чему је евидентно отац Гојко омануо. Цетињска богословија му је дата као синекура, у којој је имао сигурна примања, но сад је очигледно дотерао цара до дувара.
Наиме, плате и издаци за одржавање Богословије представљају озбиљан терет за саму Цркву, али и Државу. У медијима је објављен податак да је Гојко Перовић, као ректор, поред свих других примања, само од богословије добијао 1000 евра. Иако је Црква одбила да званично коментарише, у Патријаршији се шушка да су ”константно неодржавање наставе, неодговоран однос према школи и школској администрацији те други значајни пропусти”, основни разлог уклањања.
Сасвим је јасно да Гојко као сива еминенција Владе Црне Горе, медијска личност, бизнисмен и у слободно време интернет поп, није имао времена да се заиста бави тројицом ђака, њиховим часовима, попуњавањем дневника и наставних планова и припремама и свим осталим што посао наставника подразумева. Међутим, просветна инспекција није имала разумевања за то, као ни евидентно сам Синод, који је одлучио да постави вршиоца дужности у лику именованог Митрополита до трајног попуњења позиције на Сабору у мају 2022.
У светлу ових чињеница евидентно је зашто Црква не коментарише ову смену, будући да је непријатно саопштити да у просвети владао хаос, те још је јасније колико су кукања, петиције и плач о Гојку по друштвеним мрежама промашени. О апсурдности идеја о политичком уклањању “Амфилохијевог кадра” најбоље сведочи чињеница да је управо Гојко током двадесет година ректорског ”посла”, за који је редовно примао плату, значајна средства добио управо од Вучићеве Управе за сарадњу с црквама, у циљу очувања и неговања српског идентитета, културе и наслеђа.
Колико је био успешан у томе, он сам најбоље зна.