Протеклих година западни и медији заливских монархија, као и њихови трабанти у региону, сиријског предсједника Башара Ал-Асада називају бруталним диктатором. Један од просиријских портала је објавио 12 једноставних разлога који побијају ове тврдње. Иако се за извор може рећи да је пристран Дамаску, подаци и наведене чињенице нитко не може оспорити.
1. Башар Ал-Асад води Сирију од 2000. године, иако је та улога била предодређена за његова брата Басела Ал-Асада, који је трагично преминуо у аутомобилској несрећи 1994. године. За вријеме његове владавине у Сирији 11 година није било протеста, побуна, револуција или грађански ратова. Сирија под Башаром Ал-Асадом је била мирна, секуларна и врло успешна земља. Сунити, шиити, хкршћани свих конфесија, Друзи, Туркомани, Курди, Јевреји и друге националне и верске мањине су живели складно и сурађивали. То није био “суживот” у којем једни не дирају друге, него заједнички живот без обзира на нечије поријекло.
Такође, људи су имали слободну здравствену заштиту и бесплатно образовање, укључујући и факултет. Муслиманска браћа, које је чврстом руком његов отац Хафез дословно здробио 1982. године, као и сунитски екстремисти, последњих 50 година су у Сирији извор тероризма, али их је Башар Ал-Асад држао под контролом све до 2011. У земљи је владао и још увијек влада политички плурализам, али су странке с верским и националним предзнаком и екстремистичким или сепаратистичким програмом биле забрањене.
2. Под Башаром Ал-Асадом се БДП Сирије од 2000. до 2010. утростручио. Истовремено је омер дуга у односу на БДП са 150% успио срезати на 30%. Било му је лакше деловати јер му је отац Хафез у наследство оставио земљу која је све везе с Међународним монетарним фондом раскинула 1. јануара (сијечња) 1984. Након тога је инфлација скочила на 80%, али је у двије до три године срезана на 15-20% и таква је била све до избијања рата и агресије на Сирију.
3. Заправо, Сирија је била толико стабилна да је након инвазије Сједињених Држава на сусједни Ирак до 2010. године примила милион ирачких избјеглица. Они су, као стотине хиљада Палестинаца током протеклих деценија, једноставно у Сирију дошли као братски народ и годинама тамо живели без икаквих бирократских заврзлама, уживајући у свему што је на располагању Сиријцима.
4. ЦНН је у арапским земљама, укључујући многе на Блиском истоку, 2009. провео анкету и Асад је 66% гласова за арапски свет био “особа године”.
5. У другој анкети исте године, људе се питало кога највише воле изван своје земље, тако да Сиријци на ово питање нису могли одабрати Башара Ал-Асада. У тој анкети је Асад опет био најпопуларнији. Занимљиво, ове је податке тада објавио и амерички часопис Форин полис.
6. 2010. године, годину дана прије почетка рата, боље речено агресије, 8,5 милиона људи је посјетило је Сирију! Зашто? Зато што је била лијепо, повијесна, мирна и сигурна земља. Њујорк тајмс је те године Сирију сврстао на 7. место на свету као топ одредиште за туристичка путовања. С обзиром да Сирија има само 20 милиона становника, од чега многи у неприступачним пустињским подручјима, број туриста је био импресиван. Постоји прекрасан низ видеозаписа на јутјубу под називом “Sirija Petera Marshalla”, документарац британског историчара и писца који је путовао Сиријом 2009. и почетком 2011. године, баш када су у Дара’а Ал-Баладу почињали прво протести. На снимкама се види колико је то била мирна и срећна земља.
7. Као што смо и овде извијестили, 2014. години је на наводно спорним изборима у Сирији, с више странака и кандидата, Асад освојио више од 88% гласова. Излазност је била 73,42%, јер су Сиријци у камповима у Либану, Јордану, Египту и Ираку масовно изашли на биралишта, док је Турска забранила одржавање гласања на њеној територији, што су учиниле и све земље Европе, осим Чешке, Аустрије, Румуније, Пољске, Србије, Шведске, Русије и Украјине.
8. Тренутно више од 80% Сиријаца добровољно живи на подручјима под контролом владе Башара Ал-Асада. Чак и међу осталима од 20%, који живе под ИДИЛ-а или Ал-Каиде већина је тамо силом прилика, неки и противно својој вољи, што се види по уласку владиних снага у свако новоослобођено место.
9. 2017. ће остати упамћена као година у којој је Асад поразио Ал-Каиду и ИДИЛ. Погодите што је слиједило? Више од пола милиона Сираца се вратило у своје домове у ослобођена подручјима која сада контролише сиријска војска и полиција. Овај податак у потпуности руши причу америчких неоконзервативаца о рату и избјеглицама. Осим тога, иако се о томе објављује мало материјала на интернету, убрзано се ради на обнови великих градова, попут Алепа и Хомса, Деир Ез-Зора и околице Дамаска. Асфалтирају с епутеви, обнавља инфраструктура, руши оно што се не може обновити и праве планови обнове цијелих четврти, а људи се враћају својим домовима.
10. Да је Асад доиста био бруталан и ауторитарна попут деспота Саудијске Арабије, Јордана или Катара, све савезници Запада, тада би у протеклих седам година одавно требао бити свргнут. Било од стране народа или војске, али се то није догодило. На пример, 2017. године је Саудијска Арабија осудила на смрт дечака од 17 година само зато што је присуствовао на скупу заговорника демократије. Очито је да нити један западни вођа неће тражити свргавање династије Ал-Сауд у тој варварској земљи.
11. Када су Брад Пит и Анђелина Џоли 2009. године посетили ирачке избјеглице у Сирији, предсједник Асад их је особно возио тамо где су хтели, барем без приметног осигурања. Међутим, када су новинари из магазина Воуг дошли у Сирију са жељом да ураде интерву с Асмом Асад, првом дамом Сирије, били су изненађени што их особно возила по Дамаску. То нису показали у свом клипу и детаљи о животу Башара и Асме Ал-Асад се крију од јавности.
Међутим једнако као што дочекују холивудске звијезде или новинаре познатих часописа, Башар и Асма се понашају према војницима, деци и људима Сирије. На пример, предсједник Башар Ал-Асад је један Рамазански бајрам прославио на првој линији у Источној Гути, вечерајући на дрвеном сандуку исти објед којим су се почастили војници на првим линијама. Асма Ал-Асад годинама дане редовито проводи у друштву деце, посебно оне без родитеља, с избјеглицама, рањеницима и мајкама погинулих војника, према којима показује већу љубав него према новинарима магазина Воугл. Уосталом, Асма је рођена и одрасла у Великој Британији, дипломирала је рачунарске науке, радила за ЏП Морган у Лондону и стекла диплому на Пословној школи на Харварду. Тамо је срела Башара Ал-Асада, венчали су се и Асма се преселила у Сирију. Башар је лекар и студирао је у Великој Британији као офталмолог. Сада имају троје деце.
12. У закључку можемо рећи да је спољна политика попут мафије, иако се трендови мијењају, барем за земље које се усуде пружити отпор. Но, још увијек вриједи правило за лидере “малих” земаља да, ако се успротиве великим пословним круговима Запада, биће демонизирани и покреће се план њихова свргавања. Играјте по правилима глобалиста, нитко вас неће дирати, нећете бити диктатор и добићете мрвице с њихова стола.
Но, рачун самозваних владара света за Сирију је био погрешан. На рушење “диктатора”, причу у коју су поверовали многи наивни Европљани и Американци, потрошено је на стотине милијарди долара и израелских шекела, а резултат је – нула.
