Сукоб индијских и кинеских војника на црти разграничења те две земље, коју обе земље оспоравају, однео је најмање 20 живота индијских војника. Број жртава на кинеској страни и даље се не зна.
Међутим, обе земље тврде да у смртоносном окршају није испаљен ниједан метак или граната. Уместо тога, стотине војника с обе стране које су суделовале у сукобу служиле су се шакама, металним шипкама и камењем.
Ниједна страна наводно није носила оружје, у складу с дугогодишњом праксом договореном управо како не би дошло до неконтролисане ескалације између две нуклеарне силе. Наиме, иако је и раније ове године, као и 2017., између две војске на граници долазило до физичког сукоба, последњи пут су размениле ватру пре 45 година.
Окршај је избио у понеђељак увече на планинској клисури изнад реке Галwан, где је индијска војна патрола изненада налетела на кинеске војнике. Индијске снаге мислиле су да су се кинеске повукле с тог подручја у складу са споразумом о деескалацији склопљеном 6. јун.
У окршају који је избио кинески војници гурнули су пуковника који је заповедао индијском војном патролом с литице у реку. Тада су обе стране позвале појачање и дошло је до масовне туче. Око 600 војника борило се готово целу ноћ, око шест сати, на стрмом, грубом планинском терену.
До сличног, али много мањег физичког окршаја две стране дошло је и у мају, али тада нико није смртно страдао. Недуго након тога процурео је снимак тог сукоба, коју је индијска војска одбила потврдити као аутентичну.
Индијска војска прво је саопштила да је троје војника убијено, да би накнадно јавила да је још 17 њених војника подлегло повредама те да је жртава било на обе стране.
Млатили се шипкама и гурали једни друге с клисуре у реку
Међутим, извори за Гуардиан кажу да је највећи део погинулих изгубило живот тако што су у борби пали или су гурнути с клисуре, баш као и индијски заповедник. Још најмање четворо индијских војника наводно је у критичном стању.
Kина пак није потврдила нити једну смрт својих војника, али је зато оптужила Индију за иницирање сукоба „провоцирањем и нападањем кинеских војника“. Главни уредник кинеских државних новина Глобал Тимес изјавио је да, према његовим сазнањима, има жртава и на кинеској страни, али да кинеска Народна ослободилачка војска жели „избећи распаљивање емоција јавности“ са упоређивањем бројки убијених. Занимљиво, кинеска државна телевизија ЦЦТВ у уторак увече није уопште споменула драматичан сукоб.
Индијски медији тврде: Убијено и до 50 кинеских војника, Kина без коментара
Индијски медији јављају, позивајући се на обавјештајне изворе, да је и до 50 кинеских војника можда убијено у окршају. Ипак, нису представљени никакви докази за ту тврдњу.
Индијски предсједник Нарендра Моди предводио је данас два минута ћутања за погинуле војнике и обећао да ће Индија „бранити сваки камен и сваки центиметар своје територије“.
Све је ово последица граничне размирице на територију око којег се ове ђе големе земље споре већ деценијама – долини реке Галwан између хималајске висоравни Тибет и слабо насељеног дела Kашмира званог Ладакх. Kашмир је, наравно регија око које се споре и Индија и Пакистан. Стога је ово једно од геополитички најтруснијих подручја на свету. Главни разлог је тај што и Индија и Kина виде територију око којег се споре као стратешки битан, и у војном и у економском смислу.
Ниједна земља не признаје тренутну линију разграничења, која иде средином спорних територија, као легитимну границу. Права граница две земље никад није успостављена јер их је делио Тибет док је био независна земља. Откад је комунистичка Kина анектирала Тибет након Другог светског рата, Индија и Kина нису се успеле договорити око границе.