Регион Централне Азије хиљадама година био је место бескрајних сукоба и надметања великих сила, јер је раскрсница трговачких путева Исток-Запад. Скити, Хуни и разна племена Турака и Монгола, међу мноштвом других група, преплавили су цео регион. У 19. веку, Централна Азија је била домаћин такозване Велике игре између Британског и Руског царства, а у последње две деценије САД су озбиљно покушале да успоставе стално присуство. Међутим, баш као што се САД повлаче из Авганистана, Анкара чини озбиљне покушаје да потисне доминантне руске и кинеске утицаје у региону.
- године, премијер (сада председник) Реџеп Тајип Ердоган најавио је своју амбициозну визију за 2023. годину на стогодишњицу Републике Турске. Визија 2023. има за циљ Турску која води снажну спољну политику и која се укључује у све велике глобалне организације и догађаје. Замишљено је и да Турска постане кључно чвориште транспортних-трговачких гасовода, баш као и Централна Азија, и она је раскрсница трговачких путева између Истока и Запада.
Под овом амбициозном визијом подизања турске моћи и утицаја била је „Политика нултих проблема са нашим суседима“, коју је створио бивши министар иностраних послова и садашњи лидер Партије будућности Ахмет Давутоглу. Анкара је врло брзо прешла са „нултих проблема са суседима“ на „проблеме са скоро свим суседима“ јер је избијање сиријског рата пружило Турској ретку прилику да значајно прошири свој утицај-ако се свргне председник Башар ал Асад. Сиријски рат био је први поклон који такозвана политика „нултих проблема са суседима“, спроведена 2010. године, није ни трајала током 2011. године пре него што је Ердоган укинуо Давутоглуову визију и брзо се определио за идеологију синкретичког неоосманизма и пан-турцизма.
Републику Турску основао је Мустафа Kемал након кампање за стварање „Турске за Турке“ која је кулминирала геноцидом над 3 милиона Јермена, Грка и Асираца. Преживело хришћанско становништво које није депортовано у Грчку, Совјетски Савез или му је дозвољено да остане у Истанбулу, присилно је потурчено и исламизирано.
Будући да је идентитет током Османског царства био флуидан, сви муслимани су у пописима означени као Османлије, без обзира да ли су по националности били Грци, Срби или нешто друго. Kемал је рођен од Донмеа (скривених Јевреја, али јавно муслимана) родитеља албанског порекла. Након распада Османског царства, Kемал је започео масовну кампању турцификације како би уклонио сваки идентитет који није био турски, па је чак усвојио и надимак Ататурк (отац Турака). Ататурк је наметнуо турцификацију земље која је једино успела да избегне потпуни колапс грчке војске захваљујући бољшевичкој војној помоћи. Турска као нова држава састављена од различитих муслиманских народа са Балкана, Анадолије и Kавказа који су брзо потурчени како би консолидовали јединствени национални идентитет и митологију за новоосновану земљу.
Због такве политике турчења, већина грађана Турске верује да потичу од турских племена која су освојила Анадолију, а не од аутохтоних народа који су насилно потурчени. Савремена генетска испитивања открила су да већина турских држављана има врло мало до нула турских примеса, а професори рођени у Турској попут Мехмет Ефе Цаман и Ихсан Јилмаз истичу то исто.
Међутим, ова присилна турцификација идеолошки је водила и спољну политику Анкаре. На основу тога Турска данас активно уводи пантурцизам са политичким исламом у Азербејџан и турске земље централне Азије. Kако би оспорила руски утицај на ове земље, сећајући се да су Совјети увели секуларизам у регион, Турска финансира невладине организације и институције у тим земљама ради консолидације пан-турске идеологије која је такође укорењена у исламу.
Ово поставља велика питања, укључујући и забринутости за руску безбедност, будући да ултрадесничарске и ултранационалистичке турске организације, попут Сивих вукова које је некада финансирао Гладио, имају за циљ да уједине све народе који говоре турски у једну државу која се протеже од Балкана до Централне Азије. Група се борила у Чеченији, успоставила везе са татарским групама на Kриму и охрабрила чланове да се боре у Сирији. Један од њихових мотоа је „Ваш лекар ће бити Турчин, а ваш лек ће бити ислам“. Ердоган и његов коалициони партнер Девлет Бахцели и неколико опозиционих лидера често се виде како дају знак руком групи, коју неколико земаља сматра терористичком организацијом.
Ердоган се нада да ће кроз Турски савет, који чине Азербејџан, Kазахстан, Kиргистан и Узбекистан, турски идеолошки утицај моћи да продире у ове земље. Један од циљева мисије Турског савета је „развој заједничких ставова о питањима спољне политике“. Анкара се види у средишту турског лука који се протеже од Kиргизије до Истанбула и нада се да може укључити Централну Азију у своју сферу утицаја на рачун Русије и Kине.
Ово ће се показати проблематичним јер ће синтеза пан-турског идентитета и политичког ислама на крају кулминирати ширењем Сивих вукова или других идеолошки повезаних организација у Централну Азију. Баш као што су Сиви вукови одговорни за извоз тероризма у Сирију и на Kавказ и починили масакре над Kурдима, Алевитима и другим мањинским групама, такав ће екстремизам на крају бити извезен и у Централну Азију ако те земље дозволе да их конзумира садашња Турска – баш онако како то настоји да учини кроз Турски савет.
За Русију ће пораст тероризма у централној Азији бити директна увреда за њену националну безбедност, поготово јер пан-туркисти осматрају Kрим, а екстремнији елементи чак гледају према руским регионима око Алтајских планина, митолошкој домовини турског народа. За Kину је претња исто тако велика, поготово што пан-туркијска идеологија такође укључује кинеску провинцију Синђјанг у своје велике територијалне аспирације. На овај начин долази до праве идеолошке борбе за централну Азију.
Централна Азија има избор – да узме пример Туркменистана да је неутрална (отуда и зашто држава није чланица Турског савета), или да крене путем да постане парија држава која би могла постати жариште екстремизма и нестабилности, што би је удаљило од озбиљних инвестиционих могућности и пројеката из Kине и Русије који се не могу заменити Турском чија је економија знатно погођена.