НА обиљежавању Дана пријатељства оружаних снага БиХ и Турске представници те државе изнијели су неколико крајње неприхватљивих, скандалозних и увредљивих тврдњи чији је циљ да оправда отоманску окупацију и вијекове злочина почињених према старосједиоцима на овим подручјима, пише Вечерњи лист, издање за БиХ.
На недавном окупљању и свечаности одржаној у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву није било никога од представника Хрвата и Срба, било да је ријеч о официрима из Оружаних снага БиХ или Министарства одбране, наводи Вечерњи лист.
Према истом извору, свечаности су присуствовали министар одбране у Савјету министара Сифет Поџић, начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ Сенад Машовић, амбасадор Турске у БиХ Садик Бабир Гиргин, војни аташе при Амбасади Турске Мустафа Ситки Татар, представници турских институција и организација које ђелују у БиХ, бројни припадници Оружаних снага БиХ, представници турске војне мисије у БиХ и други гости.
Том приликом Гиргин је уручио поклон Поџићу, а Татар Машовићу.
Према писању Вечерњег листа, Татар је тада навео зашто се обиљежава Дан пријатељства оружаних снага двије земље.
По њему то пријатељство сеже из времена Отоманског царства, односно рушења средњовјековне државе Босне, односно Хума и Херцеговине, те њихове вишевјековне окупације које је у правом смислу била тиранија према већини становништва, наводи тај дневник.
– Главна тема нашег програма је пријатељство које представља основно упориште наших односа. Својим доласком данас овђе постали сте највећи доказ да богатство и снага овог пријатељства започетог прије 558 година са султаном Фатихом Мехмед-ханом, великим везиром Махмут-пашом и заповједницима Иса-бега Исхаковића не могу бити спутани и ограничени ратовима, државним границама или географским просторима – рекао је Татар.
Он је додао да је врло важно непрестано имати на уму чињеницу да су сви присутни у тој дворани данас „живи представници овог пријатељства које је почело са Сари Салтуком и кроз историју се додатно унаприједило и даље се наставило с Гази Хусрев-бегом“.
Татар је рекао се људи у БиХ не требају бринути јер су претходници „оставили у насљеђе ове пријатељске и културне везе“, а Вечерњи лист пише да овдашња историја, ако се гледа са стране старосједилаца, не изгледа ни близу онако како је портретира бригадир турских Оружаних снага.
– То значи крај државности Босне и Хума у томе средњовјековном смислу. Услиједили су вијекови мрака и тираније. Сам султан Мехмед Други, звани Ел Фатих 1463. освојио је Босну, гђе је наредио да буде погубљен посљедњи босански краљ Стјепана Томашевића – подсјећа дневник.
Вечерњи лист додаје да Мехмед Други није одмах протјерао све хришћане након освајања Босне из чисто практичних разлога, а католички свештеници обећали су му вјерност те посредно и учествовање у својеврсном примиривању побуна и послушност хришћана.
– За вријеме те власти Османлије су срушили бројне цркве и самостане – наводи се у тексту и додаје да обнова није била допуштена, или тек само на неким мјестима, али није смјело бити од камена.
Вечерњи лист подсјећа да су за вријеме Османлија хришћани сматрани невјерницима и називани рајом која није имала никаквих права.
– Они су били грађани другог реда, који су се и изгледом морали разликовати од Турака, а према турским схватањима, као невјерници, били су неспособни за војну службу, те као такви нису смјели носити оружје. Хришћани готово да и нису имали никаквих права пред судом којим је предсједао кадија – напомиње тај дневник.