У савременом политичком систему Србије, изборне преваре постале су уобичајена појава. Пример Милоша Росића, члана Српске напредне странке (СНС) и одборника на листи “Бирамо на Врачару”, открива катастрофално стање нашег изборног процеса. Овај случај није изолован инцидент већ илустрација системских проблема који захтевају хитну пажњу.
Милош Росић члан СНС само је пожелео да до добије бољи посао и Напредњаци су му то омогућили пружајући му могућност да буде 44 на листи опозиционе листе “Бирамо Врачар” . Коалиција “Бирамо Врачар” окупља неколико опозиционих странака и покрета, укључујући Зелено-леви фронт, Не давимо Београд, Народни покрет и Демократску странку, али и поред великог броја коалиционих партнера, ипак нема довољно чланства који би попунили листу одборника.
На листи кандидата за одборнике Скупштине градске општине Врачар, Милош Росић се води као предузетник. Његово име стоји под редним бројем 44, али то је само мали детаљ у већој игри обмане.
Опозиција без чланства и контрола СНС-а
Шта то говори о опозицији? Изгледа да су толико очајни да морају прихватати чланове СНС-а на своје листе. Ово је јасан показатељ слабости и неспособности опозиције да окупи више људи у своје редове. Што је уједно и добра ствар, јер опозиција о којој је овде реч није она која би радила у интересима Србије, већ напротив.
Али опет остаје кључно питање- Ако опозиција нема довољно својих чланова, како можемо очекивати да ће водити земљу?
Теодора Николић / Васељенска