Борци републике Српске нашли су се на удару нових власти града Бањалуке.
Драшко Станивуковић, познат као оштар критичар Додикове Власти и човек коме је Мило Ђукановић забранио улаз у Црну Гору, због просрпских ставова, за сарадник је одабрао дезертере и профитере из ратова деведесетих који по страначком кључу деле отказе у Бањалучким јавнокомуналним предузећима.
Тако је Вујо Станивук, доктор економских наука, мајор ВРС, ратни комадант артиљериског дивизиона, носилац Златне медаље заслуга за народ, добио је Решење о престанку радног односа у Јавнокомуналном предузећу „ Градско гробље“ а.д. Бања Лука,
Станивук је имао уговор на неодређено време. Kоји није могао бити раскинут без да се испуне услови предвиђени Законом о раду.
Иако ниједан услов за раскид уговора није постојао, дезертери којима је Станивуковић поверио „Бањалучка гробља“ кренули су у обрачун са ветеранима војске Републике Српске.
Да апсурд буде већи то се све десило када је Станивук био на годишњем одмору из 2020. Према тамошњем Закону, отакз раднику у тренутку док је на одмору сматра се мобингом, односно послодавац је у кривичном делу. Ипак чак ни тужилаптво није реаговало, је у Републици Српској, баш као и у Србији, борци који су бранили државу не уживају велики углед.
Да је отказ Станивуку чисто иживљавање и уништавање поштеног човека који вероватно није хтео да аминује криминалне радње политичара говори и чињеницца да је он у тренутку отказа имао 63 године!
-У својој 63. години живота, двије године прије старосне пензије дали су ми отказ. Не знам шта да кажем, осим да је на мени извршен класични мобинг, како политички, тако и људски. Нови градоначелник са својим правним савјетником и „елитом“ из Партије демократског прогреса умислили су да су богови и показали све апсурде данашњице, како мали људи, без душе, морала и знања, играју се судбином честитих грађана Шта рећи? Јели то награда за све оно што сам чинио за Републику Српску, изјавио је Станивук за Ембарго додавши да се он сигурно није борио „за овакве људе“ и „овакву градску власт“. Рекао је и да Станивуковићеви људи крше законе, а о њиховим људским и моралним квалитетима „излишно је и говорити.“