Упркос намери да сакрије своју политичку прошлост, Васељенска је дошла у посед снимка који потврђује да је Ивана Стојиљковић Поморишки, данас главна тужитељка трећег основног јавног тужилаштва у Београду и блиска сарадница Загорке Доловац, у младости водила политичке кампање под паролом „Војводина Војвођанима“, као председница омладине Лиге социјалдемократа Војводине.

У оквиру акције под називом „Зашто је важно бити аутономаш“, коју је лично водила Стојиљковићева, представљени су флајери који заговарају децентрализацију, финансијску самосталност и историјско право Војводине на „одлучивање“. Још скандалознија је њена изјава за медије из тог периода:

„Постоји стална тежња да се замене тезе шта је аутономија а шта је сепаратизам… Аутономија је највећа могућа децентрализација, како у смислу одлучивања тако и што се тиче финансијског нивоа… Централисти и Београд стално покушавају то да окрену у своју корист.”

Овакав став којим отворено напада централне институције Србије и исказује потребу за територијалном самосталношћу српске северне покрајине, по свим мерилима представља политички став ближи сепаратизму него уставној аутономији. Данас, та иста особа, седи у самом врху правосудног система, на позицији одакле би требало да штити уставни поредак државе чије је границе, не тако давно, доводила у питање.

Највећи скандал лежи у чињеници да је са свега 35 година, без тужилачког стажа који би оправдао такав напредак, именована за главну тужитељку Основног тужилаштва у Панчеву, граду у коме је њена политичка менторка, Мариника Тепић, била кандидат за градоначелника. Одатле каријера креће узлазном путањом, све до Београда и позиције на којој се данас налази.

Њена највећа квалификација, тврде извори Васељенске, није правничка стручност, већ политичка лојалност, пре свега према кругу који чине Мариника Тепић, Загорка Доловац, Борис Мајлат и људи из бившег врха ЛСВ. Управо та структура, коју многи виде као део дубоке државе, настоји да преузме кључне правосудне функције и тиме обезбеди политичку заштиту и утицај у системима који би требало да буду независни.

У нормалним околностима, само јавна веза са политичком кампањом попут „Војводина Војвођанима“ била би довољна за дисквалификацију са било какве државне функције. У Србији, то је – изгледа – препорука за највише позиције.

Софија Марић / Васељенска