ИЗВЈЕСНА Фадила, једна од припадница удружења „Мајке Сребренице“ у интевјуу за једну јутјуб продукцију са осмјехом говори како су се муслимани спремали на Бадње вече да нападну Србе на Божић.
Она тврди да су муслимани на Бадње вече 1993. године ишли по „храну“ у Кравицу.
– Дешава се да мени мој дјевер каже: Фадила, идемо вечерас на Кравицу, спреми се! Тако да је свака кућа, свака породица имала по једног члана мушког који је рекао „идемо у Кравицу“. А Кравица је за нас била Америка, обећана земља, прича Фадила.
Даље наводи, како су војници, односно паравојне структуре муслиманског становништва ушле у село и чистили положаје:
Наставља како су за Божић ушли у српску кућу, гдје се славио Божић, и како су их домаћини уљудно послужили:
– Улазимо у кућу једну. Четници седе, славе, крметине камара на столу. Ко те пита што је крметина, ниси је никад јео, али јешћеш, све ћеш јести само да преживиш. Ту су колачи, ту је све, каже она.
Водитељ је прекида са упадицом како Срби не знају да су њихови гости муслимани, нити да су то јутро дошли како би искористили српску гостољубивост и хришћанску дарежљивост док у улози избјеглице припремају терен својим мушкима да побију домаћине.
Они славе Божић, он мени наздравља. Даје ми да једем, даје ми сарму, па још и дјеци да понесем кући, наводи она.
О нападу на Србе у Кравици је говорила и Када Хотић, чланица Удружења Покрет „Мајке енклава Сребреница и Жепа“. Она је на суђењу злочинцу Насеру Орићуу Хагу свједочила да је ушла са торбом и осталим „торбарима“ како би од Срба из Кравице крала храну, а бранила је Орића говорећи да су јединице тзв. Армије БиХ „акцију“ у Кравици извеле „под притиском цивила“.
Тврди да је за акцију сазнала тек ујутро 7. јануара 1993., а када је стигла до села „горјело је само сијено и ниједна српска кућа није била запаљена“.
Муслиманске снаге из Сребренице извршиле су напад на село Кравица 7. јануара 1993. и свирепо убили 49 а ранили 80 мјештана овог братуначког села.
Под командом Насера Орића муслимани су у рану зору из више праваца напали Кравицу и околна српска села и све мјештане који нису успјели да побјегну убили и измасакрирали на кућном прагу. Међу убијенима је било највише жена, дјеце и стараца. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници убијено.