Црква Ружица која се налази на Kалемегдану, ушушкана испод Зиндан капије је најстарија у престоници и има бурну и богату прошлост.
Некада је била барутни магацин који је претворен у војну цркву. И даље није познато ко је и када саградио, уместо цркве срушене у турском периоду. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили.
Црква Ружица озидана је од камена и са звоником приљубљена уз саму Београдску тврђаву.
Статуе од топова, лустер од метака и фреске из логора – ова црква је много више од светиње и религије, она је омаж једном времену и људима који су животе изгубили за своју домовину и служи да нас подсети да тако нешто више никада не сме да се догоди.
Детаљ који свима посебно запада за око јесте фигура српског витеза из доба цара Душана која је постављена испред цркве. Испред главног уласка у цркву, од 1924. стоји „Бронзана стража“. Десно је српски средњовековни витез цара Душана, а лево српски пешадинац из Првог светског рата. Током Првог светског рата црква је тешко оштећена, а 1925. је поново освештана након рестаурације.
Срушена у Првом светском рату
Црква Ружица је готово цела порушена током Првог светског рата, а захваљујући прилозима Београђана, обновљена је 1918. године. Обнова, односно уређење цркве, завршено је 1925. године захваљујући краљу Александру Kарађорђевићу.
Тада је од остатака ратног материјала, муниције и оружја Војно-технички завод из Kрагујевца урадио две статуе, три полијелеја (црквени лустери), држаче за свеће и вазе за цвеће.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
У цркву Ружица је из логора Надор у Африци стигло шест икона које су тамо израдили српски војници. Сачуване су две које се и данас могу видети у цркви.
Највећи радови на цркви рађени су 1937. године када је саграђена капела Свете Петке, трем уз ту капелу и црквени дом, који је 1944. године током бомбардовања био срушен.
Kоначно, 31. маја 1965. године црква Ружица стављена је под заштиту државе.
Реликвије
Из писма београдског митрополита Теофана руском великом кнезу Василију 1509. године сазнаје се да су се у овој цркви чувале разне реликвије, међу њима мошти царице Теофане и мошти Свете Петке.
Такође, из овог писма сазнаје се да се овде чувала и чудотворна икона Богородице Београдске која је ношена током војних победа. Према легенди израдио је Свети Лука, од злата и сребра. Ова икона однета је у Цариград и тамо чувана на време Турака, али јој се након пожара у београдском предграђу Истамбула 1953. године губи сваки траг.
Историја и народно предање о називу
По народним причама, прва црква Ружица налазила се на истом месту као и садашња, јер је народ поштовао извор Свете Петке, а вода је пролазила испод темења храма цркве посвећене Пресветој Богородици. По том веровању, постојале су три сестре Ружица, Марица и Цвета које су на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које су им служиле као задужбине и носиле њихова имена.
Наравно, ове приче никада нису потврђене, али постоји једна стара народна песма у којој се помиње црква са овим именом на Београдској тврђави.