- Манастир Пустиња са црквом Ваведења Персвете Богородице
Налази се код Поћуте у близини Ваљева. Црква Вавдења пресвете Богородице је по предању изграђена у 13. веку за време краља Драгутина, а занимљиво је да су темељи ослоњени на још старији храм из 11. века. Најстарији помен манастира потиче из 1572. године. У околним скровитим пећинама живели су монаси пустињаци па највероватније одатле потиче назив манастира. Манастир је више пута рушен и спаљиван, те је више пута обнављан. Храм је зидан од камена и правилно тесане сиге. Зидани иконостаси су карактеристични за веома старе храмове. Начин градње упућује на православне Јермене што такође говори о старости овог манастира. Фреске потичу из 1622. године, а најпознатија је фреска Светог Јована коју упоређују са Белим Анђелом из Милешеве.
- Манастир Црна Река са црквом Св. Михајла и Гаврила
Манастир Црна Река са црквом Светих Михајла и Гаврила налази се на око 4 километра од села Рибарица између Рожаја и Новог Пазара. То је пећински манастир, монашка испосница, који је у почетку уклесан и увучен у пећински део стрме литице Мокре Горе. Осим необичног положаја, природе која га окружује и архитектуре, манастир Црна река вековима привлачи и својом мистичношћу, чудотворним оздрављењима и неразјашњеном прошлошћу. Један је од три култна исцелитељска места Српске православне цркве. Над моштима Светог Петра Kоришког вековима се догађају чудотворна исцељења, оних који верују да овде могу пронаћи “оно што им лекари нису могли дати”. Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира нема али се претпоставља да потиче из XИИИ или евентуално XИВ века. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Свети Јоаникије Девички са својим монасима. Светитељ је касније прешао у подручје Дренице где се данас налази манастир Девич. Манастир кроз векове никада није рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију.
- Манастир Свети Роман са црквом Благовести Пресвете Богородице
Налази се на десној обали Јужне Мораве у близини Ђуниса. У њему је као монах живео Роман Синаит који је проглашен за светитеља па је манастир по њему и добио име. Гроб Светог Романа Синаита са моштима и данас се налази у манастиру. О времену настанка манастира нема података. Прво помињање је из 1498. године. На старим темељима подигао га је управник ергеле Kнеза Лазара. Обновио га је Ђорђе Пиле 1795. године, а у њему се и и излечио. Живопис из 1795. год. сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је урађен 1831. године. Манастр је женски и о њему брину монахиње.
- Манастир Вратна са црквом Вазнесења Господње
Налази се у селу Вратна у самом подножју чувених Вратњанских капија, на око 40 километара од Неготина. Манастирска црква посвећена је Вазнесењу Господњем а раније је била посвећена Светим Апостолима. Верује се да је подигнут у 14. веку и да му је ктитор био поп НИкодин из Прилепа. Црква је скромних димензија као и живопис. Западно од цркве налази се ћелија светог Никодима што иде у прилог легенди о његовом ктиторству. Већина икона у манастиру има руско порекло, а пажњу заслужују царске двери из XИX века. Разним реконструкцијама и обновама изгубио је свој првобитни изглед који је имао у средњем веку.
- Манастир Липовац са црквом Свети архиђакон Стефан
Близу Алексинца код места Kатун налази се манастир чија црква је првобитно била посвећена Преображењу. Подигао га је монах Герман према натпису који се налази изнад врата и то 1399. год.Први писани извори о манастиру потичу из 1413. године, а у турским записима се јавља 1536. Већа обнова била је у XВИИ веку и за њу је заслужан српски деспот Стефан Лазаревић. Зидан је од камена. Имитација зидања опеком је настала највероватније код велике обнове у XВИИ веку. Од старих фресака су сачувани само фрагменти. У близини се налазе остаци утврђеног града Липовац.
