Просто не можемо да будемо имуни на све чешће псовање наших људи, земљака, у којим се пљује отаџбина, отац, мајка, сунце, Бог. Нећемо улазити у порекло узрока стварања тог гнева који доведе једног Србина да изговори „Је**м ти Србију“ јер ће се оправдање од таквих увек наћи, али ће то опсовано свето име стварано мученичком крвљу предака, који су је ноктима клесали у њен камен темељац, увек бити изнад сваке жалбе и кукања нас тј. њих данас. Легитимно је онда и поставити питање, какви су то онда Срби који псују своју Србију? Каква је то жалопојка која ће те навести да пљунеш на своју мајку, свог оца и Бога? Какав си то онда Србин ако ће те тако нешто навести на такав чин?
Учени примером прадедова који ни у тренуцима најтеже муке, усред глади и хладноће на обронцима стрмих албанских планина последњим атомима снаге узвикнуше „Живела Србија“, не падајући им ни на памет да јој нешто ружно кажу, присетићемо се и речи великог Драгоша Калајића који одавно није са нама, али који нам је иза себе за сва времена оставио праву дефиницију Српства и његовог значења:
„Ако хоћете да будете истински Срби – морате знати да то веома скупо кошта, а ништа не доноси, изузев мука, патњи и страдања. Ако за то нисте способни – боље је да се повучете са овог најопаснијег места у Европи и да одете у бели свет, да не сметате осталима својим гласним страховањима и жалопојкама. Морате знати да ће рајински менталитет, ванредно способан да се увек и свуда докопа власти и одржи на њој, свако ваше сврставање на страну свог народа награђивати поругама, срамоћењем и прогонима. Ваш избор мора бити слободан од сваке бриге за исход. Једнако морате бити слободни од жудње за победом, као и од страха спрам пораза. Ваша одлука мора бити чиста и неусловљива. Само тако ћете бити достојни српске улоге и традиције.”
Захваљујући народном музеју Краљева и редакцији Погледа, Принцип вам ексклузивно приказује до сада необјављену фотографију Крагујевчана са Солунског Фронта.
