Русија није нападала Европу, али има искуство са Наполеоном, Кримским ратом, Берлинским конгресом, Првим светским ратом, Хитлером и због тога је у њеној дубокој, историјског свести да опасност долази из Европе, каже историчар и бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић

Истраживачки центар “Левада”, који Руси сматрају агентом страног утицаја, а на западу његове анализе важе за најрелевантније, каже да је у новембру поверење Руса у будућност било веће него икад пре. Такође, својим животом било је задовољно 54 одсто становника Русије, а најзадовољнији су они млађи – до 24 година старости. Одакле овакав оптимизам у земљи која је дуже од две године у сукобу са некада братским народом и суседом?

Историчар и бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић, у емисији “Релативизација” Љиљане Смајловић, објашњава да је разлог делом “хомогенизација народа око руководства у тренутку када је земља у опасности”.

“Верујем да је одређени проценат изјашњавања последице и тога. Дакле, Руси воде један рат за своју безбедност и виде да је цео западни, такозвани слободни и демократски свет, против њих. И то на један врло русофобски начин, без јаке и чврсте аргументације. А то онда мобилише људе”, објашњава Терзић.

Сличан случај, подсећа гост Љиљане Смајловић, десио се и после Кримског рата 1856. године, када је цела Европа с Турском ратовала против Русије.

“До тог момента је постојала једна отвореност према Европи и њеним идејама. А онда се поставило и политичко, геополитичко, филозофско, морално и књижевно – литерарно питање – јесмо ли ми Европа, или Европа нас не прихвата? Какав је наш однос према Европи? Цео један славенофилски покрет настао је на том размишљању”, додаје историчар.

Задовољство животом у Русији, нарочито млађих, Терзић објашњава и “русофобијом западног света” и изјаловљеним “очекивањима Запада да ће санкцијама материјално уништити Русију” и тако Путина склонити с власти.

Али за разлику од Руса, тек је 30 одсто Американаца, грађана најјаче силе на свету, задовољно је својим животом. Управо су недавни избори на којима је тријумфовао Доналд Трамп показали бес према елити, медијском, судском и сваком другом поретку. Како у Русији, земљи која би требало да је уништена великим санкцијама, расте оптимизам и поверење?

“Русија се и пре овог рата, а нарочито после корака који су водили ка ширењу НАТО, окретала истоку. А главну кривицу сноси Запад јер су Руси много отворенији према Западу него Запад према њима. Руска политичка елита, па чак и руски привредници и интелектуалци се више окрећу Истоку. Сергеј Караганов, један од Путинових саветника, има концепт велике Азије. Сматра да ће Русија, Кина, Индија, Иран, па чак и Турска бити део тог великог економског, културног, духовног и геополитичког простора”, прича Терзић.

Има ли неке поетске правде у томе што “Левада” каже да је највеће незадовољство у Русији владало у јуну 1992. године, када је две трећине Руса било незадовољно, док је сада оно на историјски ниском прагу – само 12 одсто?

“Као историчар био сам и у совјетско време у Русији, био сам и у време Јељцина и тада је заиста био потпуни хаос. Бескрајни редови, несташица на све стране, насиље, проституција… То је био један страшан, не само политички него и духовни и морални пад руског друштва. Садашње поверење видим као поверење пре свега у председника Путина. Види се једна духовна и културна обнова. А ту је и Путиново настојање да очува социјалну политику и да помаже сиромашније слојеве”, запажа Терзић.

Добре односе руске цркве и муслиманског света, саговорник Љиљане Смајловић види као резултати вишевековног заједничког живота.

“На крају, царска Русија, па и Совјетски Савез је еманциповао те народе, образовао их је, створио им институције. И одатле веза са Казахстаном, са Азербејџаном. Уз то, Руси имају добре односе са Пакистаном, Авганистаном, Либаном… Дакле, Русија се све више окреће азијским изворима и политичке и духовне мисли, иако је руска култура део европске цивилизације”, прича Терзић.

У разговору са Љиљаном Смајловић Терзић се присетио и давног сусрета у Софији са др Питером Волтеном, експертом НАТО-а, који је заступао тезу да Алијанса сада има нову, цивилизацијску улогу. А та улога, додаје, састојала се у томе да подупире ширење демократије и европских вредности на Исток.

“Русија није нападала Европу, али је имала искуство са Наполеоном, Кримским ратом, па чак и Берлинским конгресом, Првим светским ратом, Хитлером… Зато Руси имају у дубљим слојевима своје историјске свести то да опасност долази из Европе”, истиче Терзић.

Љиљана Смајловић