Славенко Терзић о иницијативи да се руском конзулу Шчербини подигне споменик у Београду

РУСКОГ конзула Григорија Степановича Шчербину, заштитника Срба, убио је у марту 1903. кукавички, с леђа, арбанашки злочинац у Косовској Митровици.

Његови саплеменици су од тада до данас уништавали споменике који су подсећали на човека од кога се генерал Сава Грујић 1903. опростио речима: “Шчербина ће у спомену српског народа стати у ред осталих његових косовских јунака”.

Зато је група српских академика, универзитетских професора и интелектуалаца покренула иницијативу да руски и српски јунак добије споменик у Београду, где у општини Чукарица једна улица од 1940. носи његово име. Макета монумента, представљена 2023. у Руском дому у Београду, приказује замишљеног мушкарца у руском дипломатском мундиру, погледа упртог у даљину.

– Када сам видео макету, рекох, гле наш пријатељ конзул Шчербина размишља о судбини Косова, како се ништа за 121 годину није променило. Сетио сам се писма другог руског дипломате, Ивана Јастребова, којим министра иностраних послова извештава да Призренска лига није никакав аутентични арбанашки покрет, већ да су је организовале Турска, Британија и Аустроугарска. Арбанаси су увек инструмент неке од великих сила – каже академик, историчар и дипломата Славенко Терзић, један од водећих иницијатора за подизање споменика Шчербини.

Предлог су потписали и председник Матице српске Драган Станић, потпредседник САНУ за друштвене науке, академик Миодраг Марковић, академик Матија Бећковић, проф. др Милош Ковић, директорка Руског научног института у Београду Ирина Антанасијевић…

– Српска влада је средином септембра 1902. обавестила министра спољних послова Русије да полаже посебне наде у долазак руског конзула Шчербине и његову улогу у заштити локалних Срба у Старој Србији, док је српски посланик у Цариграду генерал Сава Грујић молио руског амбасадора Зиновјева да Шчербина што пре крене за Митровицу јер га “народ српски очекује као озебао сунце” – каже академик Терзић.

Шчербин се ишчекивао с надом и нестрпљењем, јер се доказао као заштитник Срба од 1897. на дужности у Скадру, што потврђује њихова изјава захвалности коју је пренео лист “Глас српства”:”Од када је за руског конзула у Скадру постављен господин Шчербина, искључиво захваљујући његовој моћној заштити, ми, скадрански Срби, немамо разлога да се жалимо на овдашње турско правосуђе… Будући да своје благостање дугујемо руском конзулу, од срца му захваљујемо као великом добротвору и словенском родољубу”.

На вест о отварању руског конзулата у Косовској Митровици одговор су биле претње тамошњих Арбанаса које је проводио Иса Бољетинац, “познати главар и разбојник”, како су га оцениле руске дипломате. Академик Терзић подсћеа на Бољетинчеве претње да “док је жив руског конзула неће бити у Митровици” и на представу османских власти које су покушале да убеде Русију да је да не могу да га ухапсе јер немају довољно војске.

Бољетинац је чак прогласио џихад и позвао “праве муслимане да са њим умру за веру”, после чега је више од 200 арбанашких и муслиманских главешина обзнанило да ће “пре умрети него што ће дозволити долазак руског конзула”. Руска и српска дипломатија су откриле да те немире подстиче Аустроугарска. Русија није попуштала у захтеву да Бољетинац буде кажњен и он је крајем 1902. отишао у Цариград. Његова “казна” била је смештање у двор султана, као госта са свим почастима.

– Овакав гест је био јасан доказ да план организованог протеривања Срба из Старе Србије има подршку са врха државе у духу панисламистичке идеологије султана Абдула Хамида – објашњава академик Терзић.

Шчербина је у јануару 1903. стигао у Митровицу и одмах започео жактивност на спровођењу реформи тражећи од турских власти да се у жандармерију прими и десетак локалних Срба.

– Смело је сваког дана у пратњи гаваза у козачкој ношњи шетао Митровицом и ишао у лов по околини. Његова храброст оставила је силан утисак и на Арбанасе и на Турке”. Недуго по његовом доласку више стотина добро наоружаних Арбанаса кренуло је у поход према Митровици, заузевши претходно Вучитрн, не скривајући мржњу према руском конзулу кога “никако неће” – наводи академик Терзић.

Око 4.000 Арбанаса је 30. марта 1903. опколило Митровицу а Шчербина се на коњу лично упутио да извиди ситуацију и положаје турске војске. Следећег дана, после сличног извиђања, турски каплар Ибрахим Халит, пореклом Арбанас, пуцао му је у леђа. Тешко рањени конзул борио се за живот до 10. априла.

– И српски и руски дипломатски представници у Османском царству су били мишљења да су аустроугарски агенти подстакли Арбанасе да нападну Митровицу. Смрт Шчербине изазвала је велики одјек међу Србима, али и у Русији и широм Балкана. Срби су је доживели као националну несрећу – каже академик Терзић.

РАТ ПРОТИВ СЕЋАЊА

ЗАХВАЛНИ Срби су добровољним прилозима 1928. у јужном делу Косовске Митровице, на месту где је смртно рањен, подигли споеменик руском конзулу Шчербини. Албански злочинци су у Другом светском рату оштетили његов споменик, а 1999. су га потпуно уништили. То им није било доста, па су 2001. дигли у ваздух и здање Шчербиновог конзулата. Срби су 2007. у северном делу Митровице подигли нови споменик Шчербини.

[НОВОСТИ]