У периоду СФРЈ ондашњи режим је тежио да успостави југословенску културу, а задатак да буде надзорник тог посла је добио хрватски писац, Мирослав Крлежа. У оквиру те и такве државе културу и конституисану (истина не у потпуности) нацију имали смо мање више само ми Срби јер смо једино ми били део тадашњих европских токова па смо подигли револуцију када и други озбиљни народи и на тај начин себи обезбедили и слободу и цивилизацију у модерном смислу те речи. Наравно, наша револуција не би била могућа да нисмо имали тако снажну културу коју смо сачували и у најгорем периоду турских освајања, а добрим делом та и таква култура сачувана је због косовског завета и светосавља који су били и остали нераскидиви део српске цивилизације.
Дакле, да би се створила југословенска култура, а да би се при томе избегла српска доминација прво је морала бити покрадена, а потом и погажена наша цивилизација. И опет један од главних егзекутора био је сам Крлежа који је мора се признати мајсторски релативизовао ствари и правио својеврсну уравниловку, а што је значило да је унижавао Србе, а уздизао Хрвате. Најбоље познајући свој народ он је једном приликом написао: „Срби и Хрвати су један те исти комад кравље балеге који је котач запрежних кола повјести случајно пререзао на пола.“ На срећу, обичан народ није падао на овакве ствари, али на несрећу Мирослав Крлежа је утицао на „развој“ једног дела српске културне (квази)елите која је заиста и помислила како потиче од дела кравље балеге и у складу са тиме је почела и да се понаша. Дакле у самој основи другосрбијанци су следбеници идеологије „кравље балеге“.
Ови крлежијанци већ деценијама уназад унижавају апсолутно све што има везе са српском цивилизацијом, а од деведесетих на овамо су сви у матрици да овај народ по сваку цену прикажу не само затуцаним него и геноцидним. Неким чудом се у том делу не угледају на свог узора који је увек скидао одговорност за Хрвата за геноцид у НДХ и све је приписивао „шачици усташа“ које су насилно на власт довели странци (фашисти и нацисти) и који никада (мисли на усташе) нису имали подршку хравстког народа. За разлику од Крлеже, наши „комади кравље балеге“ увек објашњавају како је народ са радошћу бирао Слободана Милошевића који је онда у њихово име (те убедљиве већине грађана) направио удружени злочиначки подухват, а неки чак објашњавају како је народ склонио Милошевића киван јер овај није успео да спроведе злочине до краја.
Међутим ми Срби имамо колективно јаку имунизацију која нас брани од насртаја оних који би да нас препакују и од нас направе нешто што нисмо. Тај имуни систем нас је и очувао све до данас, а главна снага тог нашег одбрамбеног ситема јесу косовски завет и светосавска државотворна философија. И баш из стог разлога следбеници „идеологије кравље балеге“ крећу у нови насртај на те две темељне тачке српске цивилизације.
Стога не треба да чуди онако срамотно урађена серија о Немањићима која је за свој једини циљ имала да народу унизи представу о величини и сјају наше најважније владарске породице. И да будемо начисто, уопште није случајно што је у тој серији баш све било лоше и то тако лоше да се народ смејао, а што и јесте најбољи начин да се нешто унизи. Исто тако, уопште није случајно што су се удружили Светислав Басара и Владимир Беба Поповић и у тренутку можда одусдне борбе за Космет издали књигу „Атлас псеудомитологије“. У овом пре свега политичком памфлету, Басара се својски потрудио да следећи доктрину коју је успоставио Крлежа максимално попљује косовски завет и светосавље. Користећи најпризменије стереотипе он је косовски мит поистоветио са српским страхом од промаје, а светосавље са паганством. У том памфлету Басара пере и Бебину нечасну свест и још једном злоупотребљава Зорана Ђинђића којег приказује као некога ко је Србе хтео да отргне од тих „грозних“ митова о Косову и Светом Сави, прећуткујући при томе чињеницу да је управо Ђинђић тај који је први пласирао политику о спојености процеса Косова и Републике Српске и да је управо он тај који је урадио највећи део посла на покретању завршетка Храма Светог Саве у Београду чиме је у најмању руку оба мита оставио у животу, а по мом мишљењу их је још и појачао.
И за крај, можда и најтужнија и уједно насјтрашнија ствар у читавој овој причи са српским културним аутошовинистима је то што њихов рад на затирању наше цивилизације плаћамо сви ми. И Немањиће и грозан политички памфлет који је написао Светислав Басара финасирале су државне институције, Радио телевизија Србије и Службени гласник. Дакле, из свог џепа смо дали да Басара између осталог напише: „Светосавље у суштини једва да има везе са православим хришћанством, оно је примитивна политичка доктрина која ће послужити као идеолошка основа за профашистичке покрете који су у Србији уочи Другог светског рата ницали као печурке после кише.“ Дакле, паре из буџета Србије су отишле у џеп човеку који свесно лаже да је светосавље фашистичка идеологија и уз легитимитет Службеног гласника даје муницију српским непријатељима и алиби да нас газе јер смо по Басари и Беби Поповићу затуцани због косовског завета и геноцидни (фашистички) због светосавља и као такви не треба ни да постојимо, осим ако се на брзину одрекнемо Косова и тиме престанемо да се плашимо промаје. Заиста нам спољни непријатељ није ни потребан!
Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Објављено у Недељнику Афера.
