Скулптура „Слепи гуслар“, дело вајара Пашка Вучетића, после 104 године биће враћена на Калемегдан. Поводом Дана примирја, који означава победу савезника у Првом светском рату, овај споменик у среду у 9 часова биће откривен у близини Споменика захвалности Француској на Београдској тврђави.
Ово, за „Новости„, каже заменик градоначелника Горан Весић и подсећа да су аустроугарски окупатори 1916. године однели овај монумент, који је део композиције споменика Карађорђу.
- Срећан сам јер је моја иницијатива, да се на Калемегдан врати скулптура „Слепи гуслар“, коначно реализована – истиче Весић. – Скулптура је део композиције споменика Карађорђу који се налазио на Калемегдану између 1913. и 1916. и једини је сачувани део споменика који су уништили аустроугарски окупатори Београда 1916. године. Споменик Карађорђу разбијен је у парампарчад, а неким чудом сачувана је само ова скулптура која је била део споменичке композиције. Био је то обрачун окупатора са Србијом и део њихове политике уништавања српског националног идентитета.
Заменик градоначелника каже да је скулптура „Слепи гуслар“ чувана у Барутани, те да је власништво Музеја града Београда. Налазиће се близу Споменика захвалности Француској да подсећа на стари Карађорђев споменик, који се управо ту налазио.
Идеја о враћању скулптуре „Слепи гуслар“, пре више од двадесет година, потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава“ и Музејом града Београда скулптуру пронашао. Споменик је висок око два метра и налазиће се на каменом постаменту од 40 центиметара.
Из Завода за заштиту споменика Града Београда кажу да је скулптуру у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузмановић, а изливени су делови који су недостајали – део малог прста, гусала и штап.
Вучетићев споменик Карађорђу откривен је 13. августа 1913. године, поводом тријумфалног повратка српске војске из балканских ратова. Монумент је чинила композиција у којој вожд Карађорђе стоји на стени испод које се налази неколико устаника, жена са дететом у рукама и стари гуслар са гуслама у торби. После друге окупације Београда, аустрогарске и немачке снаге унишитиле су споменик Карађорђу, али је скулптура гуслара остала сачувана.
Окупатори су намеравали да на истом месту подигну споменик аустријском цару Фрањи Јосифу, ког су излили и допремили у Београд 1918. године. Међутим, та скулптура никада није постављена јер је српска војска ослободила своју престоницу.
КИП ПРЕТОПЉЕН У ЗВОНА
Споменик Фрањи Јосифу, који никад није постављен, ослободиоци Београда су претопили и од њега су изливена звона која се и данас налазе у Цркви Ружици на Калемегдану. После Првог светског рата, споменик Карађорђу није обновљен, а 11. новембра 1931. године на истом месту подигнут је Споменик захвалности Француској.
