У просторијама Српског културног центра “Ћирилица” одржана је трибина под називом “Слобода избора”. Суочени са појавом све веће присиле у медицини, почев од закона о обавезној вакцинацији према коме нико НЕ МОЖЕ ДА ОДБИЈЕ исту, до “подразумеваног” донорства органа, успостављана лечења “превентивним скрининг прегледима”, до скандалозних претњи одузимаљњем деце коју родитељи из било ког разлога одбијају да вакцинишу, крајње је време да се подсетимо основних права пацијената и људских права које нам гарантује Устав Репиблике Србије, бројне међународне конвенције попут Конвенције о људским правима и биомедицини, Закон о правима пацијената, Породични закон и други.
Др Јована Стојковић, председник Покрета Живим за Србију и УГ Право на избор, отворила је трибину указујући на проблематичност закона о обавезној вакцинацији под чији “удар” ће доћи и одрасло становништво, обзиром да је закон врло еластичан и да дозвољава проглашавање опасности и ванредну обавезну имунизацију свог становништва актом министра! Сећајући се афере свињски грип, при којој су европске институције осудиле утицај фармацеутске индустрије на СЗО, а Србија увезла 3 000 000 непотребних вакцина, оцењујемо да је овакав закон изузетно склон злоупотреби.
Драгиша Зекић, председник удружења Хепатитис Хилфе, указао је на немар државе према болесницима оболелим од хепатитиса, јер држава располаже само екстремно скупим лековима одређених фармацеутских кућа који достижу износ од неколико десетина хиљада долара, а који је многим пацијентима недоступан. Са друге стране, забрањен је увоз ефикасних лекова из Индије, чија је цена 300 долара, а које пацијенти не могу ни у сопственој режији да купе, јер лек бива враћен са границе и није дозвољен његов увоз. Господин Зекић је навео потресан податак да је неколико чланова управе његовог удружења преминуло чекајући лек.
Милош Симић, председник удружења Ирка, залаже се за легализацију лечења препаратима канабиса, које је дозвољено у многим развијеним земљама света и одвија се на званичним клиникама. Он упозорава да се пацијенти, који се лече на овај начин, а од којих је савремена медицина дигла руке, у Србији третирају као криминалци и завршавају у затворима или плаћају високе казне, попут једног самохраног оца и мајке више малолетне деце.
За сада, држава нема разумевања за захтеве ових удружења која се боре за права пацијената, а нису под контролом фармацеутских компанија. Напротив,над њиховим активистима се врши институционализовани притисак, уз медијску цензуру и/или сатанизацију.
И поред свега, од борбе за основна људска права и слободу, неће одустати.
