Србија данас свечано, како државном празнику и доликује, обележава Дан примирја у 1. светском рату. Као потомак војника из победничких српских армија које су предводили војвода Живојин Мишић, Петар Бојовић и многи историјски горостаси тога времена, желим да поделим осећај поноса са свим Србима којима је у срцу слобода и независност наше јуначке земље. Навршава се тачно 101 година од када су војни представници Централних сила у Компијену потписали примирје и тиме признали потпуни војни пораз од сила Антанте. Подсетићу јавност да је наша Србија имала значајну и признату улогу при сламању немачких, аустроугарских и бугарских агресорских армада на Балкану, стратегијски важном, јужном делу европског војишта. Република Србија увела је 2012. године 11. новембар као државни и национални празник, а као симбол српског учешћа у Великом рату и значку „Наталијина рамонда“. Наталијина рамонда је ендемски цвет који расте у Србији, Македонији и Грчкој, а познат је и као цвет Феникс, који чак иако се осуши, може поново да се опорави додатним заливањем. Занимљиво је што симболику цвета Феникс можемо препознати по опоравку српске војске након албанске Голготе и њен Васкрс преко пробоја чувеног Кајмакчалана у поробљену Отаџбину. На стрмим падинама Кајмакчалана управо овај цвет обилато расте. Ако се вратимо у савремени тренутак у којем се као држава и народ налазимо, као вођа националне Српске Деснице могу себи дати за слободу да уочим извесне историјске паралеле са ондашњим препородом и победама које су остварили наши преци.
Србија се данас налази на путу новог политичко – националног и економског уздизања из пепела након што се 2012. године ослободила ланаца марионетске и антисрпске диктатуре бивше прозападне власти. Током својеврсне окупације Србије у периоду 2000 – 2012. године, наша земља била је уништавана економски, војно и убијан је сваки вид националног идентитета и културе. Чим су плаћенички тирани уклоњени из система власти изборном вољом српског народа, отпочело је и фениксово дизање из пепела. Увођење „Наталијине рамонде“ те 2012. године, поклопило се са убрзаним развојем домаће привреде, вишеструким јачање војних потенцијала и слободом деловања национално оријентисаних организација за повратак српској традицији, историји и култури. „Наталијина рамонда“ на реверу сакоа подсећа ме на јуначке претке и даје ми наду да ће Србија, као и пре 101 годину, бити један од најважнијих и најпоштованијих фактора на Балкану. Она то већ и јесте према многим показатељима. Нека је вечна слава нашим јуначким прецима! Живела Србија! До победе!
Председник Српске Деснице
Миша Вацић
