Да би оборила изборни ауторитаризам, опозиција мора да придобије бар део „меких“ гласача режима. Тако је било с Милошевићем 2000. и с Ђукановићем 2020. године
Није само невоља што нас наши душмани из окружења представљају као полуљуде. Сада смо дошли у фазу када и сами себе пацовизујемо.
Навешћу примере – али пре тога само да кажем за патријарха.
У прошлу суботу су ништаци – којих има увек и на свим странама – узели па се потукли. Онда је патријарх позвао на мир. Али, уместо да се главе охладе, кренуо је напад на патријарха.
На Peščaniku је стални коментатор задужен за СПЦ устврдио да је овим апелом „СПЦ стала уз режим и Рио Тинто“ (!?). Наводно, њиме је патријарх показао да је „на челу установе која најпре гледа своје парцијалне интересе“ (?!). Једини ко се, по овом Peščanikovom стручњаку, добро показао у СПЦ био је владика Григорије, зато што је подржао акцију коју је против Рио Тинта повео Kreni-promeni-$25.000. Е, машала…
Други Peščanikov коментатор, један од оних млађаних јуришника који се тек доказују, био је још грђи. Он је патријарха директно оптужио да „отворено лаже“ и да је „обични колаборациониста“, а СПЦ да „отворено подржава окупаторе“, односно да је „као много пута до сада, постала сарадник окупатора“.
Пазите – сарадник окупатора. Турци их живе драли, усташе клале, Аустријанци вешали, Немци стрељали. Али ипак – „као много пута сарадници окупатора“? Ух, Сунце ти калајисано…
Даље, из N1 опозиције патријарха су напали управо номиналне патриоте и богомољци. Патријарх је оптужен да „релативизује зло“ и да је „позајмио достојанство своје функције и осам векова српске Цркве – једној мафији“. Крив је јер је „везао судбину Цркве и своју позицију за владара, а против свог народа“, а то је зато што се „зна уз чију подршку је Порфирије дошао на трон“, али „нико се није надао тако брзом суноврату“.
Ми смо сви мислили да је патријарх изабран по промисли Св. Духа – тако што су у Св. Писмо стављене три коверте с именима владика, па је извучен Порфирије. Кад оно – N1 опозиција нас просветли да није Св. Дух него Вучић. Алилуја.
А о томе колико су патријарха вређали и клеветали на друштвеним мрежама не вреди трошити речи (види овде).
Слажем се да је недопустиво да закрабуљени никоговићи, наоружани летвама, млате демонстранте. То само показује колико су се локални СНС барони осилили, и докле је дошла страначка феудализација Србије. Озбиљна држава то би све похапсила, па да никоме не падне на памет да диже руку на политичког супарника.
Али, хајде да погледамо целу слику. Ова друга страна систематски ради на дехуманизацији не само целог СНС – а то вам је 700.000 људи, већ и свих њихових гласача – а то вам је читавих 1,9 милиона Срба и осталих (на изборима 2020).
Ево примера.
– На карикатури из НИН-а Вучићеве присталице су представљене као гњиде, а самој слици је дат наслов „Гњидеологија“ (овде).
– На карикатури постављеној на NovojS (овде) српске патриоте су приказане као – како је то одушевљено препознао Peščanikov НАТО коментатор – „слузави пужеви голаћи, црви, глисте и још неки пузајући мекушци“ (овде).
– Један од главних стручњака за „рушење Немање“ (споменика), на антивладином збору назвао је Вучићеве присталице „пацовском дружином“, а њега „великим пацовом“ – због чега је NovaS одушевљено ставила наслов „Пацов је сатеран у ћошак“ (овде).
– Danas, такође радосно, све поздрављајући мисао једног опозиционог писца, истакао је наслов (овде): „Правна држава била би инсектицид за сву гамад“ (разумете – гамад! – хе-хе, хо-хо, хи-хи).
– Danas, такође у наслову, цитира Маринику Тепић да Вучић „режи на Европу“ (овде и овде) – уоквирујући га ваљда тиме као какву животињу.
– Истакнути колумниста Vremena за уреднике „прорежимске“ Политике каже да нису људи („људи који је праве заправо не постоје“?!), већ да су само „накупине беланчевина“ (овде) – просто некакви агрегати протеина, што ће рећи чак испод црва и паука.
– Исти угледник и српске националисте не сматра људима, већ „разларманом кастом потконтиненталних двопапкара, радосних да смрде“ (овде).
– Газда Autonomije.info подучава нас да когод у Србији не признаје Сребреницу за геноцид „тешко да се може назвати људским бићем“ (овде).
– Peščanikov угледни колумниста наступ Додика описује (овде) као „диже се на задње ноге и објашњава“ (аха-ха, разумете – задње ноге – животиња – хе-хе)
Тако бисмо могли ређати до прекосутра. Али, како мислите да с таквом реториком направите преокрет на изборима?
Да би оборила изборни ауторитаризам опозиција мора да придобије бар део „меких“ гласача режима. Тако је било с Милошевићем 2000. године, исто и с Ђукановићем 2020. године.
Како мислите да привучете Вучићеве колебљиве гласаче ако их називате пацовима, гњидама, црвима и глистама?
Не допадају вам се СНС крезуби? Нећете такве гласаче? Онда – владај Вучићу.
У прошлој колумни похвалио сам опозицију што је напустила екстремистичку НВО реторику о „фашистичком режиму“. Кад оно, поново ескалација, па још сад атак и на патријарха.
Један бесплатан савет. Радикализацијом мобилишете своје бираче, што може бити у реду. Али, то није довољно за победу на изборима. Остане ли се на томе, апстиненти ће се уплашити, а колебљиви гласачи укопаће се у СНС структури. Морате запушити нос и придобити бар део тих презрених „глиста“.
Ако се жели победа на изборима. А ако се не жели, алтернатива је – грађански рат. Имам утисак да га део NATO опозиције можда и прижељкује, све се надајући неком USA носачу авиона на Сави.
Али, разумни део опозиције морао би да стави прст на чело. Немојте истицати екстремисте у први план. Александар Ђокић је лепо објаснио (овде) да изборни ауторитаризам може бити оборен једино координисаним наступом грађанске и националне опозиције. Шетње су се и растуриле (2019) јер су међу говорницима преовладали грађанистички екстремисти.
Вучић ће да падне кад грађанска опозиција престане с фашизацијом и пацовизацијом Срба („нацоша“). Само, имам утисак да у том кругу многи више воле и да Вучић остане, него да с тиме престану.