Својевремено, Трећесрбијанцима, тада патриотској и некомпромитованој организацији, је на шапат пријатеља пала генијална идеја на ум: купити Новине новосадске, Чанкову медијску играчку, од његовог кума и тако им задати опасан ударац. Замишљено – урађено.
Негде сам био замишљен и виђен да водим те новине, али сам то у почетку одбио: “Не, треба нам неко другосрбијански, неко ко је аутошовиниста, глуп, неук, али “виђен” у њиховим редовима, полуписмен и спреман да се прода”. Све се свело на једно име које одговара критеријумима: Жарко Богосављевић. Добро, можда га мало прецених са овим “полуписмен”, али увек сам волео да ласкам.
И тако је тај велики црвено-жути борац, антинапредњак, противник свега са префиксом (иако не зна шта је префикс) српски и револуционар, Жаре, зарад неких ситних парица (већих од мрвица које су му газда Сорошевци давали) пристао да уређује ројалистичке, националистичке, антицрвене и пронапредњачке новине.
Радио је то неколико месеци, све док газде нису схватиле да је колико год послушан и бескрајно љигав био, још бескрајније неупотребљив, бескористан и неталентован. Убрзо сам, логично, сео на његово место.
Одговорно тврдим да Трећа Србија, она која је пљачкала Лисје и Информатику, гађала конобаре шољама, али и дизала споменик Стефану Немањи и славила хашке оптуженике, није имала већег послушника од несрећне двоножне појаве и бескорисног потрошача драгоценог о2 једињена који се одазива на иницијале ЖБ.
Када знате ову епизоду, онда се не треба чудити да управо овај назови новинар напада Владику Иринеја Бачког и СПЦ.
Како и неће? Шта би о вери знао човек који је исту продао за вечеру и то не целу, већ пар кашика које му је Ђурђев са презиром дао? Шта би о вери знао човек који је за једну платицу продао све другове, саборце, аутошовинистичке излучевине по твитеру и Титове постере које гледа заљубљеније него тинејџер полуголу Монику Белучи?
Зато, “колега”, путуј и не брини за манастир. Или како би рекли ми у крају и у стиху:ако ти нешто није јасно, драги Жаре, напаси нам се к…
Томо Ловрековић
